FUAD STRIK: Sve što je dobro znati teško je naučiti

FUAD STRIK: Sve što je dobro znati teško je naučiti

Njegovo poslovanje je doprinijelo razvoju Energoinvesta ali i Coca Cole, na čijem čelu je bio, suosnivač je i prvi predsjednik Vijeća stranih investitora u BiH, predsjednik Skupštine Američke trgovačke komore, počasni konzul Finske…. Kada se ovome dodaju iskustva u Kini, Indoneziji, Alžiru, Iraku, Rusiji, Austriji, Njemačkoj, Maleziji, Armeniji, Moldaviji, Azerbejdžanu i Kazahstanu, onda je jasna snaga njegovog StrikConsultinga, koji unapređuje i pomaže razvoj i poslovanje drugih firmi

Ra­do­ho­li­čar, in­žin­jer i me­nad­žer, is­ku­stve­no bo­gat, iz­vor po­slov­nih ide­ja… Ha­ri­zma­ti­čan. Pri­vat­na kon­sul­tant­ska fir­ma Fu­a­da Stri­ka već de­set go­di­na uspje­šno po­slu­je pod nje­go­vim ime­nom, Strik­Con­sul­ting. Do­mi­nant­na na ov­da­šnjem pro­sto­ru. Od po­čet­ka ori­jen­ti­sa­na na re­a­li­za­ci­ju pro­je­ka­ta ko­ji do­pri­no­se po­zi­tiv­nim pro­mje­na­ma; po­dr­šci, ra­stu i ja­čan­ju ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća kao osnov eko­nom­skog raz­vo­ja. Re­le­van­tan je i po­u­zdan part­ner ino  kom­pa­ni­ja­ma iz obla­sti im­ple­men­ta­ci­je pro­je­ka­ta i obez­bjeđen­ju lo­kal­nih eks­pe­ra­ta za du­go­roč­ne ugo­vo­re.

Gim­na­zi­ju je za­vr­šio u rod­nom Sa­ra­je­vu, a od­mah po­sli­je elek­tro­teh­nič­kog fa­kul­te­ta, kao sti­pen­di­sta, po­čin­je u Uni­so­voj tvor­ni­ci bi­ci­ka­la. Na­kon oba­ve­znog jed­no­go­di­šnjeg ra­da, 1984. pre­la­zi u Ener­go­in­vest, gdje je, za­hval­ju­ju­ći svo­jim ide­ja­ma, br­zo na­pre­do­vao do me­nad­že­ra za oblast si­ste­ma za dal­jin­ski nad­zor i uprav­ljan­je u elek­tro­e­ner­ge­ti­ci. Ovu po­zi­ci­ju osi­gu­ra­la mu je pred­u­zim­lji­vost ka­da je u ime IRIS-a po­slao pro­je­kat za pri­ja­vu na ten­der u Ki­nu bez fi­nal­nog odo­bren­ja nad­ređe­nih; do­bar rad­nik ni­kad ne ra­di sa­mo ono što mu je re­če­no. Taj ten­der će Ener­go­in­ve­stu do­ni­je­ti pro­je­kat od tri i po mi­li­o­na do­la­ra. Ali, iz žel­je da po­kre­ne pri­vat­ni bi­znis, po­čet­kom de­ve­de­se­tih na­pu­šta Ener­go­in­vest a on­da 1994. od­la­zi u Beč gdje je tri go­di­ne ra­dio za fir­mu Osted kao me­nad­žer za raz­voj po­slo­van­ja na tr­ži­štu Ru­si­je i ze­mal­ja sred­nje Azi­je. Taj na­po­ran pe­ri­od pre­o­kre­nu­će slu­čaj­ni su­sret na aero­dro­mu u Mo­skvi sa lju­di­ma iz Ko­ka Ko­le. Bi­će to ne­tom po­vra­tak u BiH, da po­no­vo, te 1996. po­dig­ne mul­ti­na­ci­o­nal­nu kom­pa­ni­ju. Osta­lo je isto­ri­ja. U stva­ri, bu­duć­no­sti.

Šta je naj­vi­še obil­je­ži­lo pe­ri­od po­čet­ka va­še ka­ri­je­re?

Karijerna prednost je dva puta raditi u ekspanziji. Okruženi ste optimizmom, prave se i ostvaruju veliki planovi, kapitala za investiranje ne fali, otvaraju se nove pozicije i imate sjajnu priliku za napredovanje

– Te­ško je opi­sa­ti osje­ćaj kad sam, po­sli­je kla­sič­no kon­ci­pi­ra­ne pro­iz­vod­ne fa­bri­ke ko­ja se bo­ri sa bez­broj te­ško­ća, a pr­ven­stve­no sa gu­bit­kom tr­ži­šta, do­šao u fir­mu ko­ja se ba­vi in­for­ma­ci­o­nim teh­no­lo­gi­ja­ma i to u ko­rak sa naj­no­vi­jim do­stig­nu­ći­ma u svi­je­tu. Me­ni je ta­da iz­gle­da­lo kao da sam do­šao u Na­su, bez ob­zi­ra što ni ta­da ni­sam znao, ni­ti da­nas znam, ko­li­ko je stvar­no in­te­re­sant­no ra­di­ti u Na­si. Jed­no­stav­no Energ­po­in­vest-Iris je ta­da imao ne­vje­ro­vat­nu kon­cen­tra­ci­ju mla­dih, 90 po­sto vi­so­ko obra­zo­va­nih sa­rad­ni­ka,  ka­dro­ve ko­ji su se vra­ti­li sa pre­sti­žnih svjet­skih uni­ver­zi­te­ta, at­mos­fe­ru in­sti­tu­ta u ko­jem svi sva­ko­dnev­no uče, že­le da na­pre­du­ju i kon­ti­nu­i­ra­no ula­žu u svo­je znan­je. Pri to­me, fir­ma do­bi­va zna­čaj­ne po­slo­ve i mla­di sa­rad­ni­ci sve ste­če­no znan­je ima­ju pri­li­ku pri­mi­je­ni­ti i pro­vje­ri­ti u prak­si. Pr­vo sam do­bio po­zi­ci­ju in­žen­je­ra u odje­lu za in­žen­je­ring Sca­da (Pra­ćen­je, kon­tro­la i pri­ku­pljan­je po­da­ta­ka si­ste­ma), po­sli­je sa­mo mje­sec da­na do­bio sam i pri­li­ku da ko­or­di­ni­ram, ka­sni­je i vo­dim, pro­je­kat re­a­li­za­ci­je Dis­pe­čer­skog cen­tra Elek­tro­di­stri­bu­ci­je u Tu­zli. Ka­ko bih bio u stan­ju da pra­tim raz­voj teh­no­lo­gi­je ubr­za­no sam mo­rao da, kao fran­cuz, učim en­gle­ski je­zik. Do­bi­vao sam šan­se, no­ve pro­jek­te, ula­gao ve­li­ku ener­gi­ju, pa su i re­zul­ta­ti do­la­zi­li. Fir­ma, i svi ti mla­di lju­di, ba­vi­li su se in­for­ma­ci­o­nim teh­no­lo­gi­ja­ma ko­je su se tih 80-tih i 90-tih raz­vi­ja­le ne­vje­ro­vat­nom br­zi­nom. Da­nas mi je ja­sno da je bi­la pri­vi­le­gi­ja ra­di­ti u toj obla­sti, u bi­zni­su ko­ji se ubr­za­no raz­vi­jao, vre­me­nu op­šteg dru­štve­nog pro­gre­sa. U ta­kvim okol­no­sti­ma, uz do­sta sa­mo­i­ni­ci­ja­ti­ve i hra­bro­sti da pre­u­zmem od­go­vor­nost, ra­dio sam na po­nu­di Ener­go­in­ve­sta za pro­je­kat u re­gi­ji Is­toč­ne Ki­ne, [an­ga­ju, ko­ji je ta­da fi­nan­si­ra­la Svjet­ska ban­ka. I do­bi­li smo taj pro­je­kat vri­je­dan 3,5 mi­li­o­na do­la­ra, vje­ro­va­li ili ne, čak is­pred Si­men­sa, To­ši­be i Hi­ta­či­ja. I ne sa­mo to, taj smo pro­je­kat u ugo­vo­re­nom ro­ku uspje­šno re­a­li­zo­va­li. Do­vol­jan raz­log da na­pre­du­jem na me­nad­žer­sku po­zi­ci­ju.  Po­tom smo uspje­šno kon­ku­ri­sa­li na po­slo­ve u In­do­ne­zi­ji, Al­ži­ru, Ira­ku, Ru­si­ji, …

To­kom 90-tih ste bi­li u Austri­ji i ra­di­li pro­jek­te za ru­sko tr­ži­šte, jed­no vri­je­me i u Nje­mač­koj. Šta vas je po­nu­ka­lo da se 1996. vra­ti­te u BiH, od­no­sno ka­ko ste od­mah do­šli na mje­sto pr­vog čo­vje­ka Ko­ka Ko­le?

Posebno sam ponosan na odluku da završim angažman u Koka Koli, jer sam otišao u trenutku kad biznis donosi visoki profit – foto Nemanja Popović

Ponosim se što sam 1998. ponovo doveo Koka Kolu u BiH

– Iako je bi­lo iz­van­red­nih pri­li­ka za do­bru po­slov­nu ka­ri­je­ru me­ni po­vra­tak u BiH ni­je bio upi­tan. Svi lju­di sa na­ših pro­sto­ra ko­ji su bi­li u ino­stran­stvu, ili su i sa­da ta­mo, uvi­jek ima­ju pri­sut­no raz­mi­šljan­je o po­vrat­ku. Jer bo­ra­vak u ino­stran­stvu, do­bro pla­ćen po­sao, re­la­tiv­no vi­sok stan­dard i ure­|en si­stem, ima­ju i svo­ju ci­je­nu. Osje­ćao sam da će se to i me­ni de­si­ti. Sud­bi­na, ili mo­ja sre­ća, uči­ni­la je da se to de­si na naj­bol­ji na­čin. Slu­ča­jan su­sret na mo­skov­skom aero­dro­mu Vnu­ko­vo sa lju­di­ma iz Ko­ka Ko­le, uspje­šno obav­lje­ni te­sto­vi kod hed-han­te­ra u Be­ču i mo­je sa­mo­po­u­zdan­je na in­ter­vju­i­ma uči­ni­li su da se u Sa­ra­je­vo vra­tim kra­jem 1996. u ulo­zi dr­žav­nog ope­ra­cij­skog me­nad­že­ra kom­pa­ni­je Ko­ka Ko­la Ama­til ko­ja je ta­da bi­la fran­ši­za za Is­toč­nu Evro­pu. Baš u to vri­je­me kom­pa­ni­ja ne uspi­je­va na­ći po­tre­ban ka­dar, jer onim po­sto­je­ćim iz Ko­ka Ko­la si­ste­ma po­sao u po­sli­je­rat­noj BiH ni­je bio pre­tje­ra­no atrak­ti­van. Isto­vre­me­no, do­bro sam se sna­šao, sti­za­li su pr­vi re­zul­ta­ti mi­mo svih oče­ki­van­ja, i u pro­da­ji i u or­ga­ni­za­ci­ji po­slo­van­ja, pa sam već na­kon šest mje­se­ci pro­mo­vi­san na čel­nu po­zi­ci­ju.

Ka­kav je osje­ćaj ra­di­ti u ve­li­kim si­ste­mi­ma, kao što je Ko­ka Ko­la, ko­ja je baš u va­še vri­je­me, 1999. pro­gla­še­na i kom­pa­ni­jom go­di­ne! A, bi­la je čak i u pr­vih pet u svi­je­tu!

– Ko­ka Ko­la kom­pa­ni­ja je tih go­di­na ima­la iz­van­re­dan pe­ri­od ra­sta i eks­pan­zi­je na svjet­skom ni­vou jer je no­vo­o­tvo­re­no tr­ži­šte is­toč­ne Evro­pe po­če­lo da da­je pr­ve ve­li­ke re­zul­ta­te. Otva­ra­lo se tr­ži­šte Ki­ne, pro­fi­ta­bil­nost na raz­vi­je­nim tr­ži­šti­ma bi­la je iz­van­red­na. Me­ni se de­si­lo, da po dru­gi put u ka­ri­je­ri, ra­dim u bi­zni­su ko­ji ima eks­pan­zi­ju, ko­ji se raz­vi­ja. Ula­zak u ve­li­ki si­stem sa do­brim re­zul­ta­ti­ma bio je za­i­sta do­bar osje­ćaj. Ve­li­ki si­stem za me­ne ni­je bio no­vost, ali ko­li­či­na ra­da ko­ju je taj po­sao zah­ti­je­vao – je­ste. Jer su cil­je­vi iz­u­zet­no vi­so­ki i kon­stant­no se po­ve­ća­va­ju. Mo­der­ni bi­znis u tr­ži­šnoj eko­no­mi­ji za­sno­van je na ra­stu, kon­stant­nom ra­stu obi­ma po­sla i pro­fi­ta pa sam br­zo iz­gu­bio ilu­zi­ju da je Ko­ka Ko­lu la­ga­no pro­da­va­ti. Da, to je za­i­sta pro­iz­vod ko­ji se tra­ži ali kom­pa­ni­ja zah­ti­je­va da ga pro­da­je­te u iz­u­zet­no ve­li­kim ko­li­či­na­ma ko­je ste po­sta­vi­li kao cilj, a ne da sa­mo za­do­vol­ja­va­te po­tra­žnju.  

Iako se izuzetno traži, Koka Kola se ne zadovoljava samo potražnjom nego prodajom velikih količina

Od od­la­ska iz Ko­ka Ko­le (2005.), de­set po­sljed­njih go­di­na ru­ko­vo­di­te pri­vat­nom fir­mom Strik Con­sul­ting. Ko su va­ši kli­jen­ti, stra­ne kom­pa­ni­je ili…, u ko­jim po­slo­vi­ma vas naj­vi­še ima?!

– Na vla­sti­tu od­lu­ku da za­vr­šim an­ga­žman u Ko­ka Ko­li sam po­seb­no po­no­san jer sam smo­gao sna­ge da sam od­lu­čim da odem u tre­nut­ku kad bi­znis do­no­si vi­so­ki pro­fit, kad je fir­ma or­ga­ni­za­ci­o­no za­o­kru­že­na i ima vr­hun­sku re­pu­ta­ci­ju. Strik Con­sul­ting je bio lo­gi­čan na­sta­vak ka­ri­je­re jer vi­še ni­je bi­lo smi­sla da ra­dim za ne­kog dru­gog. Že­lio sam da ra­dim za se­be, da sam od­re­|u­jem obim an­ga­žo­van­ja, ko­li­či­nu po­sla, broj lju­di, da ra­dim mir­ni­je. Pred­nost je bi­la i čin­je­ni­ca da mi je kom­pa­ni­ja po­nu­di­la pr­vi kon­sul­tant­ski ugo­vor na go­di­nu da­na. Ta­da sam sma­trao da do­la­ze bol­ji da­ni bh. eko­no­mi­je, da mo­ra­ju do­ći, i da će mo­je is­ku­stvo i znan­je bi­ti po­treb­ni i va­lo­ri­zo­va­ni na tr­ži­štu, u na­šim do­ma­ćim fir­ma­ma. Na­ža­lost, kon­sul­tant­sko tr­ži­šte kod nas je de­for­mi­sa­no ra­znim bes­plat­nim se­mi­na­ri­ma, uslu­ga­ma eks­pe­ra­ta upit­nog ni­voa, sprem­no­sti da se tra­ži a on­da i pla­ti znan­je, uglav­nom ne­ma. U sve­mu to­me kon­stant­no po­slu­je­mo so­lid­no, uglav­nom za­hval­ju­ju­ći uče­šću u ve­li­kim pro­jek­ti­ma ko­je fi­nan­si­ra­ju USA­ID, GIS, SI­PO, Evrop­ska ban­ka, u ulo­zi lo­kal­nog po­du­go­va­ra­ča u pro­jek­ti­ma po­dr­ške raz­vo­ju ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća, po­ve­ćan­ju nji­ho­vog iz­vo­za, kon­ku­rent­no­sti i tr­ži­šne ori­jen­ta­ci­je.

Naši ljudi po sposobnosti ne zaostaju za onima u bilo kojoj zemlji svijeta

U obla­sti me­nad­žmen­ta i uprav­ljan­ja pro­mje­na­ma, ra­di­li smo za ve­ći­nu naj­zna­čaj­ni­jih fir­mi u BiH u vla­sni­štvu mul­ti­na­ci­o­nal­nih kom­pa­ni­ja: VW, He­i­del­berg, Ce­ment, Bayer, Co­ca-Co­lu, Ener­go­in­vest. Čin­je­ni­ca je i da iz­vo­zi­mo uslu­ge, da ima­mo re­fe­ren­ce u Ma­ke­do­ni­ji, Cr­noj Go­ri, tre­nut­no uče­stvu­je­mo u ve­li­kom pro­jek­tu na Ko­so­vu, u kon­zor­ci­ju smo sa na­šim part­ne­rom iz Ir­ske ra­di­li pro­jek­te u Ar­me­ni­ji i Mol­da­vi­ji a da smo tre­nut­no bli­zu do­bi­van­ja no­vih po­slo­va u Azer­bej­dža­nu i Ka­zah­sta­nu.

Su­o­sni­vač ste i pr­vi pred­sjed­nik Vi­je­ća stra­nih in­ve­sti­to­ra, a bi­li ste i pred­sjed­nik Skup­šti­ne Ame­rič­ke tr­go­vač­ke ko­mo­re u BiH, is­ku­stva…

– Da, bi­lo je to pri­je vi­še od 10 go­di­na i bi­li su to po­ku­ša­ji da se do­ma­ćim vla­sti­ma uka­že na čin­je­ni­cu da je nji­ho­va od­go­vor­nost stva­ran­je po­vol­jnog am­bi­jen­ta za bi­znis, kao i oba­ve­za da­van­ja po­dr­ške raz­vo­ju tog bi­zni­sa, a ne sa­mo or­ga­ni­za­ci­ja po­re­skih i in­spek­cij­skih kon­tro­la usmje­re­nih da pro­na­|u ne­po­šti­van­je pro­pi­sa, če­sto ap­surd­nih i kon­tra­dik­tor­nih. Na­ža­lost, i da­nas te iste aso­ci­ja­ci­je ima­ju iste po­ku­ša­je da do­ma­ćim vla­sti­ma uka­žu na iste ap­surd­ne bi­ro­krat­ske pro­ce­du­re, na čin­je­ni­cu da bi nji­ho­va ulo­ga tre­ba­la bi­ti da otvo­re mo­guć­no­sti za bi­znis i ula­gan­ja, a ne da o to­me stal­no po­nav­lja­ju fra­ze i ogra­ni­ča­va­ju eko­nom­ski pro­stor na en­ti­tet, kan­ton, op­šti­nu.

Po­ča­sni ste kon­zul Fin­ske u BiH od 2011. Šta vas je pre­po­ru­či­lo za ovu ti­tu­lu?

Od svih zemalja, u kojima sam radio, Malezija je posebna. Model državnog uređenja primjenjiv i za BiH

– To pi­tan­je mi ov­dje lju­di naj­če­šće po­stav­lja­ju, naj­če­šće na naš na­čin – ka­ko si to sre­dio? (osmi­jeh). Re­pu­bli­ka Fin­ska ima or­ga­ni­zo­van, struk­tu­ri­ran pro­ces us­po­stav­ljan­ja mre­že po­ča­snih kon­zu­la­ta, po­seb­no u zem­lja­ma u ko­ji­ma ne­ma di­plo­mat­ske mi­si­je; am­ba­sa­de. Za po­ča­sne kon­zu­le bi­ra­ju se lju­di sa zna­čaj­nom ka­ri­je­rom i vi­so­kom re­pu­ta­ci­jom u po­slov­nom svi­je­tu. Ko­li­ko znam i u mom slu­ča­ju je va­ži­lo to pra­vi­lo.

Kao elek­tro­in­žen­jer, ka­ko ste u me­nad­žer­skim vo­da­ma po­mje­ra­li svoj ka­men?

– Sva­ko od nas je oba­ve­zan da, ra­de­ći naj­bol­je što mo­že za po­ro­di­cu i se­be lič­no, uči­ni ne­što što mo­že i za dru­štvo u cje­li­ni. Ne­ka­da je to sa­mo ra­de­ći naj­bol­je svoj po­sao. Mi­slim da je je­dan od mo­jih ka­men­či­ća sa­dr­žan u čin­je­ni­ci da sam zna­čaj­no do­pri­nio da u BiH dođe pr­va ve­li­ka stra­na in­ve­sti­ci­ja po­sli­je ra­ta. Od­lu­ka o in­ve­sti­ci­ji od 30 mi­li­o­na do­la­ra, o iz­grad­nji fa­bri­ke Ko­ka Ko­le u Sa­ra­je­vu, do­ne­se­na je 1998. go­di­ne, a to je naj­man­je če­ti­ri-pet go­di­na pri­je ne­go što je to bi­lo za­cr­ta­no u pla­no­vi­ma kom­pa­ni­je. Se­bi pri­pi­su­jem zna­ča­jan pro­ce­nat za­slu­ge za to.

Naj­va­žni­je za uspje­šan bi­znis je…?

Moderni biznis u tržišnoj ekonomiji zasnovan je na stalnom rastu i obima posla i profita

– Lju­di su fak­tor uspje­ha sva­kog bi­zni­sa. To pod­ra­zu­mi­je­va ade­kvat­ne lju­de na svim ključ­nim po­zi­ci­ja­ma, spo­sob­ne, mo­ti­vi­sa­ne i sprem­ne na sa­rad­nju u okvi­ru ti­ma. Pri tom bi­znis pro­fi­li­ra pr­vi čo­vjek, pa je uspje­šan ono­li­ko ko­li­ko je i pr­vi čo­vjek uspje­šan.

Ro­đe­ni ste u sta­roj sa­ra­jev­skoj po­ro­di­ci, ne­da­le­ko od Vi­jeć­ni­ce, na de­se­to­go­di­šnji­cu Av­no­ja, kad je ci­je­li grad eufo­rič­no sla­vio. Ka­sni­je ste na­šli ve­zu sa tom sim­bo­li­kom! Ka­ko je bi­lo od­ra­sta­ti u sr­cu Sa­ra­je­va? Ka­ko ste pro­vo­di­li lje­ta i, evo, zi­me…?

– Čin­je­ni­ca da su ge­ne­ra­ci­je ko­ji­ma pri­pa­dam, na svim pro­sto­ri­ma biv­še do­mo­vi­ne, ima­le pri­vi­le­gi­ju od­ra­stan­ja u pe­ri­o­du pro­gre­sa, mo­žda smo svi ima­li man­je ne­go mno­gi da­nas, ali smo sva­kog da­na svi ima­li vi­še. Dru­štvo je stal­no na­pre­do­va­lo, raz­vi­ja­lo se. Taj pro­gres je on­da da­vao re­zul­ta­te u spor­tu, mu­zi­ci, sli­kar­stvu, pa je do­šla Olim­pi­ja­da. Mno­go ono­ga što Sa­ra­je­vo da­nas ima ste­klo je u tom pe­ri­o­du.

Ko­ju knji­gu sva­ki me­nad­žer tre­ba da pro­či­ta?

– Te­ško je iz­dvo­ji­ti. Jed­na od naj­bol­jih me­ni je sva­ka­ko Blue Oce­an Stra­tegy. To je knji­ga ko­ja je u iz­dan­ju Har­vard Bu­si­ness Scho­ol Press ima­la pro­da­tih pre­ko mi­li­on pri­mje­ra­ka. Knji­ga go­vo­ri o to­me ka­ko da kre­i­ra­te ne­po­kri­ve­ni seg­ment tr­ži­šta i ti­me uti­caj kon­ku­ren­ci­je uči­ni­te ire­le­vant­nim.

Sa­go­vor­nik ko­jeg ni­ka­da ne­će­te za­bo­ra­vi­ti…

– Ima vi­še ta­kvih lju­di ko­je za­dr­ži­te u sje­ćan­ju. Pr­vo mi pa­da na pa­met čo­vjek ko­ji me je pri­mio na po­sao u Ko­ka Ko­li u Be­ču, go­spo­din Muh­tar Kent, da­nas CEO The Co­ca-Co­la Com­pany u Atlan­ti. Iz­u­zet­na lič­nost ko­ju pam­tim po ne­u­pit­nom li­der­stvu i auto­ri­te­tu kom­bi­no­va­nim sa to­plim pri­ja­teljs­kim osmje­hom i sprem­no­sti na ra­zu­mi­je­van­je sa­go­vor­ni­ka.

Sce­na­rio iz sno­va?                                                                                                         

– Bi­lo bi pri­lič­no tu­žno u ovim go­di­na­ma ima­ti sce­na­rio iz sno­va, zna­či­lo bi to da će vje­ro­vat­no osta­ti neo­stva­ren. Ap­so­lut­no sam za­do­vol­jan sce­na­ri­jem ko­ji imam. Ostva­rio sam do­vol­jno to­ga, imam su­pru­gu sa ko­jom se de­ce­ni­ja­ma sla­žem i vo­lim, imam div­nu i uspje­šnu dje­cu, imam zdrav­lje.

PRAVILA VELIKOG BIZNISA                                                                                       

To­kom vođen­ja Ko­ka Ko­le na­u­čio sam ne­ko­li­ko va­žnih stav­ki ve­li­kog bi­zni­sa: osje­tio sam prak­tič­nu vri­jed­nost bren­da u po­slo­van­ju, pre­po­znao va­žnost iz­grad­nje re­pu­ta­ci­je kom­pa­ni­je, spo­znao zna­čaj od­no­sa sa tr­ži­štem i ostva­ren­ja pro­cen­ta uče­šća na tr­ži­štu, pri­hva­tio kao pra­vi­lo ne­u­pit­nost po­što­van­ja za­ko­na zem­lje u ko­joj po­slu­je­te… Ipak, naj­va­žni­ji osje­ćaj, bi­tan za sva­kog po­slov­nog čo­vje­ka, je­ste sa­znan­je da sva­ki po­sao ra­de i či­ne uspje­šni lju­di i da je ula­gan­je u njih, u na­gra­|i­van­ja ili usa­vr­ša­van­ja, je­di­ni i naj­si­gur­ni­ji put ka uspje­hu.

(Iskra Tafro)

Preporučujemo vam i sljedeće: