Skočilo kreditiranje u eurozoni, nada u veće trošenje
Kreditiranje kompanija u eurozoni poraslo je u julu nakon usporavanja u junu, pokazuju objavljeni podaci Evropske centralne banke
Krediti nefinansijskim preduzećima povećani su za 2,4 odsto prošlog mjeseca, navodi se u mjesečnom izvještaju ECB-a, a prenosi agencija Frans pres.
U junu je zabilježen pad povećanja kreditiranja preduzeća na 2 procenta u odnosu na majski rast od 2,5 odsto.
Istovremeno, krediti stanovništvu zadržali su dinamiku rasta od 2,6 posto u julu, što je isti nivo kao i u prethodna dva mjeseca.
Ipak, prema prilagođenim pokazateljima, ukupan rast kreditiranja privatnog sektora neznatno je porastao, popevši se sa 2,5 odsto u junu na 2,6 procenata u julu.
Krediti stanovništvu i nefinansijskim preduzećima predstavljaju važan indikator efikasnosti nekonvencionalne monetarne politike ECB-a, koja je osmišljena da podstakne privredni rast i inflaciju kroz povoljnije kreditiranje.
Uz jeftine kredite bankama, rekordno niske kamatne stope i kupovine obveznica u iznosu od 60 milijardi eura mjesečno, kreatori monetarne politike u eurozoni nastoje da upumpavaju gotovinu kroz finansijski sistem i u realnu ekonomiju.
Oni se nadaju da će lakši pristup kreditima omogućiti kompanijama i domaćinstvima da troše, investiraju i zapošljavaju, što treba da podstakne privredni rast i pomogne inflaciji da dostigne ciljani nivo ECB-a od nešto malo ispod 2,0 odsto.
Ali, dok se ekonomski rast u 19-članoj eurozoni poboljšao od uvođenja ovih mjera, inflacija je i dalje uporno niska, zbog čega političari i dalje debatuju o tome u kom trenutku treba da počnu sa postepenim ukidanjem monetarnih intervencija.
Predsjednik ECB-a Mario Dragi nije ponudio nikakve nagoveštaje o mogućem okončanju programa kupovine obveznica ili završetku ere niskih kamatnih stopa u svom obraćanju na konferenciji centralnih bankara u DŽekson Holu, u Vajomingu, u petak.
