Totalni preokret: Norvežani mijenjaju svijet

Norveški državni investicioni fond, poznatiji kao Naftni fond, okrenuo je leđa ulaganjima u akcije još 15 kompanija čije je poslovanje povezano s ugljem

Norveški parlament glasao je u junu 2015. godine da fond izađe iz poslovanja s ugljem, tražeći da zbog uticaja na okolinu proda udjele u rudarskim i energetskim kompanijama koje generišu više od 30 odsto svojih proizvoda ili prihoda iz tog fosilnog goriva, štetnog po okolinu.

Naftni fond, koji je i najveći na svijetu, trenutno upravlja imovinom vrijednom oko 7,53 biliona norveških kruna što je 835,6 milijardi eura.

U aprilu je prvo zabranio ulaganja u 52 kompanije i podružnice, od kojih je većina iz SAD i Kine, poput „China Coal Energyja“, AES-a, te „Peabody Energyja“, najvećeg američkog proizvođača uglja. Tom popisu dodali su još 15 kompanija i podružnica, uključujući i pet iz SAD, tri iz Japana i dva iz Kine. Među njima su američke kompanije „Alliant Energy“ te „Westar Energy“, zatim kanadska „Emera“ te malezijska „Tenaga Nasional“.

Tržišna vrijednost ulaganja u tih 15 kompanija te 30 njihovih podružnica iznosi oko sedam milijardi kruna, odnosno 807 miliona dolara. Još 11 kompanija stavljeno je na posmatranje.

Međutim, zabrana neće obuhvatiti rudarske divove „Anglo American“, „BHP Billiton“ i „Glencore“ jer je njihovo rudarsko poslovanje izvan uglja tako opsežno da taj energent generiše manje od 30 odsto njihovih prihoda.