Kipar prestaje da bude poreska oaza
Kipar, koji je godinama slovio za poresku oazu koju su koristile kompanije iz cijelog svijeta, a mahom i iz Srbije, narednih mjeseci planira da stavi tačku na sve što je ovu zemlju dovelo na loš glas, a to bi značilo i udarac na privrednike koju su koristili njene poreske povlastice
Kiparske vlasti, naime, planiraju da naprave registar u kome će biti vlasnici svih kompanija registrovanih u ovoj zemlji, a s ciljem da rasvetli netransparentne i složene korporativne strukture iza kompanija-paravana.
Pojedinosti o hiljadama firmi registrovanih na tom mediteranskom ostrvu počeće da se prikupljaju od 16. marta.
Kipar je godinama slovio za omiljenu ofšor destinaciju mnogih privrednika iz Srbije. Posebno je važio za pogodnu poresku zonu prije desetak i više godina kada je privatizacija, ali i preuzimanje i osnivanje novih kompanija, još uveliko bilo u toku. Imali su tada na Kipru firme i mnogi veliki privrednici, a nije bila rijetkost da se tamo “odmetnu” i preduzetničke radnje. Prošle godine sa Kiprom je radilo 700 privrednika iz Srbije.
A na Kipru se, recimo, prije desetak godina, pri prodaji firme nije plaćao porez na kapitalnu dobit od 20 odsto. Takođe, ako knjiži profit u of-šor zoni, vlasnik tamo može da isplati i dividendu i ponovo izbjegne oporezivanje od 20 odsto.
S druge strane, osnivanje i održavanje kompanije na Kipru znalo je i da košta dosta. Plaćaju se usluge oko održavanja kompanije, naknada direktorima i sekretaru kompanije. Koštaju i lokalne usluge vođenja knjiga i sačinjavanja godišnjih finansijskih obračuna. Propisana je i obaveza revizije tih obračuna. Nisu jeftine ni bankarske usluge, a nadasve povremena putovanja na Kipar i nazad.