Većina Evropljana je uvjerena da će klimatska politika otvoriti nova radna mjesta
Prema Anketi o klimi koje je sprovela Evropska investiciona banka (EIB) za 2021–2022. godinu, 56% Evropljana veruje da su klimatske politike izvor privrednog rasta, dok 66% smatra da će klimatske promene i 2050. godine predstavljati ozbiljan problem. Rezultati ankete pokazuju da 56% Evropljana smatra da će suzbijanje klimatskih promena imati pozitivan uticaj na privredni rast, što je u skladu sa percepcijom Amerikanaca i Britanaca (57%), dok su Kinezi optimističniji (67%). Većina Evropljana (61%) veruje da će se kvalitet njihovog života poboljšati, jer će im svakodnevni život biti lakši, a očekuju pozitivan uticaj i na hranu i zdravlje. Međutim, dve trećine (62%) Evropljana predviđa da će sa zelenom tranzicijom njihova kupovna moć opasti, kao i da će imati uticaj na njihova radna mesta.
U skladu sa istraživanjem EIB-a, 50% Evropljana smatra da će mere koje se odnose na rešavanje klimatske krize imati pozitivan uticaj na stopu zaposlenosti, otvarajući više radnih mesta nego što će ih ukinuti. Ipak, rezultati detaljnijeg posmatranja pokazuju da većina stanovnika zemalja na istoku EU ima pesimističan stav o uticaju klimatskih politika na tržište rada: 55% se plaši da će ukinuti više radnih mesta nego što će ih otvoriti. Nasuprot tome, 60% stanovnika zemalja na zapadu EU smatra da će te one ipak otvoriti više radnih mesta nego obrnuto. Takođe, mladi Evropljani su naročito zabrinuti u pogledu održivosti svojih poslova: gotovo polovina ispitanika starosti 20–29 godina (44%) plaši se da će izgubiti radno mesto jer neće biti usklađeno sa merama protiv klimatskih promena (19 procentnih poena iznad EU proseka od 25%). Ta zabrinutost je još očiglednija kod Kineza (45%), Amerikanaca (32%) i Britanaca (31%). Ispitanici iz Evrope naveli su da klimatske promene predstavljaju pretnju njihovom mestu prebivališta. Na pitanje o dugoročnom uticaju klimatske krize, trećina stanovnika EU (29%) očekuje da će morati da se preseli u drugi region ili u drugu zemlju. Toga se više plaše ispitanici starosti 20–29 godina, od kojih je polovina (50%) izrazila zabrinutost u pogledu mogućnosti da će morati da se presele zbog klimatskih problema.
Potpredsednik EIB Ambroaz Fajol rekao je: „Većina Evropljana vidi zelenu tranziciju kao priliku za unapređenje kvaliteta svog života i otvaranje novih radnih mesta. Istovremeno, oni su zabrinuti zbog dugoročnih posledica klimatskih promena po njih kao pojedince i po društvo u celini. Kao klimatska banka EU, sarađujemo sa javnim i privatnim sektorom na finansiranju zelene tranzicije koja podrazumeva nizak sadržaj ugljenika i otpornost, istovremeno vodeći računa da nikoga ne ostavimo po strani.”
Evropljani su svesni promena u ponašanju koje su neophodne za suzbijanje klimatskih promena. Po njihovom mišljenju, u narednih 20 godina pojedinci će se sve više opredeljivati za promene u načinu života kojima se smanjuje emisija ugljenika. Trećina ispitanika (32%) veruje da za 20 godina većina ljudi više neće posedovati automobil, a 63% njih je navelo da misli da će većina ljudi raditi od kuće kako bi doprineli borbi protiv klimatskih promena. Konačno, trećina (36%) smatra da će većina ljudi preći na biljnu ishranu, a 48% predviđa da će se svakom pojedincu dodeliti energetska kvota.
