Evropa nema odgovor na dominaciju američkih bigtech firmi
Njemačka Bundesbank upozorava tradicionalne banke da nedostaje evropska alternativa platnim sistemima američkih korporacija.
Bundesbank pozvala je na evropsku alternativu američkim ponudama za plaćanja za kupovinu putem pametnih telefona i na internetu.
“Ne možemo biti ravnodušni kada vidimo da velike tehnološke kompanije kao što su Apple, Google, PayPal i Amazon preuzimaju sve više i više klijenata dok bankama ostaje samo uloga procesora plaćanja u pozadini”, rekao je član upravnog odbora Bundesbanke Burkhard Balz u intervjuu za “Welt am Sonntag”.
Stoga, Bundesbank podržava ideju rješenja evropskog plaćanja kao alternativu velikim kompanijama za kreditne kartice i tehnološke grupe.
Ukoliko ne ponude alternativu u budućnosti, banke će imati samo sekundarnu ulogu, a to imalo značajan uticaj na konkurenciju i strukturu bankarskog sistema.
“Ako dođe do gubitka prihoda u bankama, postavlja se i pitanje šta bi to moglo značiti za finansijsku stabilnost”, rekao je Balz.
Da tzv. “BigTech” firme mogu promijeniti univerzum pružatelja finansijskih usluga i uticati na stepen koncentracije i konkurentnosti u finansijskim uslugama, sa potencijalnim rizicima za finansijsku stabilnost upozorio je i Odbor za finansijsku stabilnost (FSB).
U svom nedavno publikovanom dokumentu “FinTech i tržišna struktura u finansijskim uslugama: Razvoj tržišta i potencijalne implikacije na finansijsku stabilnost”, FSB navodi da konkurentski uticaj BigTech-a može biti veći od uticaja FinTech firmi.
BigTech firme obično imaju velike, uspostavljene mreže klijenata i uživaju prepoznavanje imena i povjerenje. U mnogim slučajevima, ove kompanije su mogle koristiti i vlasničke podatke o kupcima generisane drugim uslugama, kao što su društveni mediji, kako bi se njihova ponuda prilagodila preferencijama pojedinačnih kupaca.
U kombinaciji sa jakim finansijskim pozicijama i pristupom u kapitalu s niskim troškovima, kompanije BigTech bi mogle vrlo brzo postići velike razmjere u finansijskim uslugama. Ovo bi posebno moglo biti tačno tamo gdje su prisutni mrežni efekti, kao što su plaćanja i poravnanja, pozajmice i potencijalno osiguranje.
Unakrsno subvencioniranje bi moglo dozvoliti BigTech firmama da rade sa nižim maržama i dobijaju veći tržišni udio, konstatuje Odbor za finansijsku stabilnost, izvještava Indikator.ba.
