Centralne banke daju hiljade milijardi da privreda nastavi rad

Poslovno povjerenje opada, što ukazuje da najveće privrede klize u recesiju, a nastavlja se višesedmični period nevjerovatne nestabilnosti na finansijskim tržištima, prenosi Beta.

Federalne rezerve SAD-a (FED) i Evropska centralna banka (ECB) predstavile su nove mere finansijske podrške.

FED navodi da će uvesti hitno pozajmljivanje kako bi se odblokiralo kratkotrajno kreditno tržište koje je poremećeno posljedicama pandemije.

FED će pozajmljivati novac bankama koje kupuju finansijsku imovinu iz fondova novčanog tržišta, uključujući kratkoročne IOU, poznate kao komercijalni papir.

Olakšavajući kupovinu komercijalnog papira, koji izdaju velike kompanije i banke, FED se nada da će podstaći više kreditiranja firmi koje žele prikupiti gotovinu dok im prihodi opadaju na berzama.

ECB je pokrenuo novi, prošireni program kupovine finansijske imovine, u pokušaju da smiri tržišta. Te kupovine imaju za cilj smanjenje troškova zaduživanja i osiguranje da privreda koristi niske kamatne stope u bankama. Kupovine će ukupno iznositi 750 milijardi eura do kraja ove godine i uključivaće državne i privatne obveznice, kao i komercijalne papire. Taj potez dolazi dok raste trošak tržišnog zaduživanja već prezadužene Italije i dok se privreda u evrozoni drastično usporava zbog zatvorenosti mnogih firmi.

Berze u Evropi su u četvrtak počele rad sa nešto višim indeksima, posle još jednog dana gubitaka uglavnom u Aziji, a ulagači i dalje očekuju kolebljivost cijena.

Njemački DAX je porastao za 2,4 odsto, a akcije su, takođe, jače u Londonu i Parizu.

Njujorški fjučersi su bez promjene.

Međutim, japanski referentni indeks nije uspio očuvati dobitak, a južnokorejski Kospi potonuo je za sedam odsto.

Strahovanje od produžene recesije usljed korona virusne krize podstiče investitore da pređu na gotovinu, što obara cijene dionica.

Indeks Dow je izgubio više od 1.300 poena, ili 6,3 odsto.

Cijene nafte su se oporavile od gubitka od 24 odsto dan ranije, s tim što je cijena američke sirove nafte porasla gotovo 14 odsto.

Vodeći njemački ekonomski indeks opao je najviše od 1991. godine, što ukazuje na to da je najveća evropska privreda već upala u recesiju, zbog poremećaja izazvanih pandemijom.

Minhenski institut Ifo saopštio je da je njegovo istraživanje poslovnog optimizma pokazalo pad sa 96 poena u februaru na 87,7 poena sada, što je najniži nivo od avgusta 2009. godine, kada se svet našao usred finansijske krize, posle bankrota američke investicione banke Lehman Brothers.

“Svjetska privreda se urušava zbog pandemije”, ocenio je taj nemački institut u pratećoj prognozi.

“Kako sada stvari stoje, njemačka privreda bi se ove godine mogla smanjiti za 1,5 odsto”, dodao je i procijenio da je “rizik opadanja u sadašnjoj prognozi značajan”.

Njemačka Lufthansa je saopštila da će joj možda trebati državna pomoć́ da bi preživjela ako pandemija potraje duže vreme.