Žalbe iz Brisela: Kineski „Put svile“ zaobilazi evropske firme

Kineski projekat vijeka – oživljavanje trgovačkih ruta ka centralnoj Aziji i Evropi – pogoduje skoro isključivo kineskim firmama. Na to se žali Trgovinska komora EU koja kaže da evropske firme ni ne učestvuju na tenderima.

„Dobar primjer je kineski kredit za izgradnju mosta između Borče i Zemuna. Imamo obavezu da vratimo kamatu za koju nas nadležni uvjeravaju da nije velika, ali šta smo mi u stvari uradili kada Kinezi sami grade most? Mi smo praktično uvezli most iz Kine!“

To je još krajem 2013. za „Dojče Vele“ rekao stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević. Taj sistem – kineski novac ide samo kineskim firmama – sada upada u oči i Briselu. U pitanju je poduhvat težak stotine milijardi eura, poznat pod nazivom Novi put svile.

To je pojam iz XIX vijeka, tako su nazivani karavanski putevi koji su Kinu povezivali sa zemljama centralne Azije i Evropom. Od 2013. Kina je postavila ambiciozan cilj, da ponovo oživi kopnene i vodene trgovačke rute.

Novi kineski Put svile važi za najveći infrastrukturni poduhvat na svijetu. Ali, evropskim firmama je jako teško da u njemu učestvuju. Ovo su nalazi studije Trgovinske komore EU koja je u četvrtak predstavljena u Pekingu.

Pod nazivom „Put sa malim prometom“, Institut EU sa sjedištem u Pekingu istraživao je učešće Evrope u kineskoj inicijativi „belt and road“. Došlo se do zaključka da kineska vlada pokušava da razvoj i gradnju infrastrukturnih projekata prvenstveno rezerviše za kineske firme.

Dok jedni, kako stoji u studiji, Novi Put svile porede sa Maršalovim planom, drugi vide pokušaj Pekinga da pridobije finansijski zavisne vazalne države. Kritika najvećeg projekta Pekinga koncentrisana je na „političke, ekonomske i strateške efekte, dok se poslovnim izgledima pridaje mnogo manje pažnje“, navode autori studije.

Zbog toga je Trgovinska komora ispitivala svoje članice o očekivanjima i njihovom stvarnom učešću u projektu. Dobili su odgovore 132 članice komore – to je čitav spektar preduzetnika koji delaju u Kini.

U prvom redu autori studije se žale na netransparentnost prilikom dodjele poslova. Kineske države firme imaju prednost nad inostranim konkurentima. Veoma mali broj evropskih firmi je zaista uključen u projekat.

Samo 20 od njih 132 su odgovorili da su učestvovali barem na jednom tenderu, a samo dvije od njih su znale za regularne tendere. Najčešće, ako želite informacije o poslovnim mogućnostima, morate da se oslonite na kontakte iz vladinih krugova ili kineskih partnerskih firmi.

Evropskim firmama ne nedostaje stručnosti, već projekti jednostavno nisu javni, kazao je predsjedavajući Trgovinske komore EU, Jerg Vutke. „Možeš da dubiš na glavi, ali jednostavno nema ulaza“, piše „Dojče Vele“.

No, to što mali broj inostranih firmi uopšte učestvuje u tenderima nije ništa novo. U studiji se citira istraživanje iz januara 2018: „Partneri u kineskim projektima su 89 odsto kineske kompanije, 7,6 odsto lokalne firme i 3,4 procenta otpada na inostrane kompanije. S druge strane, u projektima koje finansiraju multinacionalne razvojne banke, učestvuje 29 odsto kineskih firmi, 40,8 odsto lokalnih i 30,2 procenta inostranih“, navodi se u tom izvještaju.

Na pitanje da li je učešće u projektu imalo efekta, „velika većina“ je odgovorila da skoro ništa nisu osjetili. Deseti dio ispitanih je rekao da su zabiljžili porast prihoda, a jedan preduzetnik je rekao da je imao gubitke.