Erste Grupa zabilježila neto dobit od 1,223 milijarde eura u prvih devet mjeseci

„Nastavili smo da bilježimo veoma dobre rezultate i u trećem kvartalu, uz solidan rast i kreditne aktivnosti (+5,7 odsto od početka godine) i depozita (+6,1 odsto od početka godine), kao i odličnu poziciju po pitanju likvidnosti i izvora finansiranja.

Za prvih devet mjeseci 2019. godine, Erste Grupa je ukupno ostvarila neto dobit od 1,223 milijarde EUR. Dodatno, naši prihodi su rasli brže od naših troškova, uprkos porastu zarada širom regiona centralne i istočne Evrope (CIE) i naših viših doprinosa u sisteme osiguranja depozita tokom perioda izvještavanja. Kao rezultat toga, uspjeli smo da poboljšamo odnos troškova i prihoda na 58,6 odsto. Kontinuirana vitalnost ekonomija u CIE doprinijela je zadržavanju izuzetno povoljnog okruženja u regionu po pitanju rizika. Naš NPL koeficijent dodatno je opao na 2,7 procenta, što predstavlja odraz dobrog kvaliteta naše aktive”, rekao je Andreas Trajhl, glavni izvršni direktor Erste Group Bank AG

Kako je dodao, kapitalna baza Erste Grupe je veoma čvrsta zahvaljujući stabilnom organskom rastu u prethodnim godinama i podržana je uspješnim plasmanima dodatnog osnovnog kapitala na tržištu. Kada se uzme u obzir neraspoređena dobit za treći kvartal (uključujući obračunate dividende), pokazatelj osnovnog akcijskog kapitala (CET1) iznosio je 13,5 odsto na kraju septembra, čime je ispunjen naš interni cilj po pitanju CET1.

“Što se tiče narednog perioda, očekuje se da će region CIE prednjačiti u pogledu rasta u Evropi, a Erste Grupa, kao vodeća finansijska institucija u regionu, u dobroj je poziciji da nastavi da ga u tome podržava. Uprkos tome da se širom svijeta sve više pojavljuju naznake zaokreta u ekonomskom ciklusu, i dalje smo uvjereni da će region CIE nastaviti da bilježi bolju dinamiku ekonomskog rasta od eurozoni i da će taj rast biti održiviji nego u prvoj deceniji ovog vijeka”, rekao je Trajhl.

Najvažnije informacije

Stavke bilansa uspjeha za prvih devet mjeseci  2019. u poređenju sa prvih devet mjeseci  2018. godine; stavke bilansa stanja sa 30. septembrom 2019. u poređenju sa 31. decembrom 2018.

Neto prihod od kamata je porastao – uglavnom u Češkoj Republici, ali i u Rumuniji i Mađarskoj – na 3.517,4 miliona EUR (+4,3%; 3.372,0 miliona EUR). Neto prihod od naknada i provizija porastao je na 1.484,3 miliona EUR (+3,7%; 1.430,7 miliona EUR) zahvaljujući uslugama platnog prometa, kreditiranju i upravljanju sredstvima. Dok je neto dobit od trgovanja znatno porasla, na 419,3 miliona EUR (-50,4 miliona EUR), stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrijednosti kroz bilans uspjeha smanjila se na -189,4 miliona EUR (165,8 miliona EUR), pri čemu na obe stavke utiču efekti valuacije. Operativni prihod se povećao na 5.394,1 milion EUR (+5,8%; 5.096,2 miliona EUR). Porast opštih administrativnih rashoda na 3.160,8 miliona EUR (+1,9%; 3.102,3 miliona EUR) uglavnom je rezultat porasta troškova za zaposlene na 1.887,2 miliona EUR (+3,1%; 1.830,5 miliona EUR). Ostali administrativni rashodi obuhvatili su gotovo sve uplate u sisteme za osiguranje depozita koje se očekuju u 2019. godini u iznosu od 97,7 miliona EUR (84,2 miliona EUR). Povećanje amortizacije i deprecijacije na 394,4 miliona EUR (350,3 miliona EUR) rezultat je novog standarda finansijskog izvještavanja za zakupe (MSFI 16) koji se prvi put primjenjuje od 1. januara 2019. godine, dok je odgovarajući pozitivni efekat zabilježen u ostalim administrativnim rashodima. Sveukupno, operativni rezultat je porastao na 2.233,3 miliona EUR (+12,0%; 1.993,9 miliona EUR), a odnos troškova i prihoda opao na 58,6% (60,9%).

Zahvaljujući neto otpuštanjima rezervacija na osnovu i dalje dobrog kvaliteta aktive, neto ispravke vrijednosti finansijskih instrumenata iznosile su 42,9 miliona EUR ili, nakon korekcije za neto izdvajanja za rezervacije po osnovu preuzetih obaveza i datih garancija, tri bazna poena prosječnih bruto kredita klijentima (102,2 miliona EUR ili -8 baznih poena). To je uglavnom rezultat značajnih prihoda od naplate kredita koji su već otpisani, prvenstveno u Češkoj Republici, Mađarskoj i Rumuniji, kao i ukidanja rezervisanja po osnovu preuzetih obaveza i datih garancija u Austriji, Češkoj Republici i Rumuniji. Koeficijent NPL na osnovu bruto kredita odobrenih klijentima ponovo je zabeležio pad na 2,7% (3,2%). Koeficijent pokrivenosti NPL je porastao na 76,9% (73,4%).

Ostali operativni rezultat iznosio je -397,2 miliona EUR (-237,0 miliona EUR). Pogoršanje je rezultat rezervisanja u iznosu od 150,8 miliona EUR za troškove za koje se očekuje da će proisteći iz odluke rumunskog Visokog suda u vezi sa poslovnim aktivnostima lokalne članice Grupe. Rashodi za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka koji su uključeni u ovu stavku, porasli su – naročito u Češkoj Republici – na 75,3 miliona EUR (70,4 miliona EUR). Porezi na bankarsko poslovanje i finansijske transakcije bili su nešto viši, na nivou od 90,9 miliona EUR (88,1 miliona EUR), uključujući 12,6 miliona EUR (13,8 miliona EUR) mađarskih poreza na bankarsko poslovanje plaćenih unapred za cijelu finansijsku 2019. godinu. Ostali porezi su iznosili 8,3 miliona EUR (6,4 miliona EUR).

Dio neto dobiti koji pripada manjinskim udjelima je zbog znatno boljih rezultata štednih banaka porastao na 322,7 miliona EUR (285,8 miliona EUR). Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća iznosio je 1.223,0 miliona EUR (-0,4%; 1.228,3 miliona EUR).
Ukupni kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 18,6 milijardi EUR (17,9 milijardi EUR). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu sa Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), koeficijent kapitala CET1 (konačni) iznosio je 15,9 milijardi EUR (15,5 milijardi EUR), a ukupna sopstvena sredstva (konačna) iznosila su 21,5 milijardi EUR (20,9 milijardi EUR). Polugodišnja periodična dobit uključena je u gore navedene rezultate, dok dobit u trećem kvartalu nije. Ukupni rizik – rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik (CRR, konačni) – porasla je na 121,4 milijarde EUR (115,4 milijarde EUR). Koeficijent kapitala CET1 (konačni) iznosio je 13,1% (13,5%), a koeficijent ukupnog kapitala 17,7% (18,1%).

Bilansna suma se povećala na 252,1 milijardu EUR (236,8 milijardi EUR). Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda zabilježili su smanjenje na 15,6 milijardi EUR (17,5 milijardi EUR), dok su krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama porasli na 25,2 milijarde EUR (19,1 milijardu EUR). Krediti i potraživanja dati klijentima porasli su na 157,8 milijardi EUR (+5,7%; 149,3 milijarde EUR). Na strani obaveza, depoziti banaka su porasli na 19,9 milijardi EUR (17,7 milijardi EUR), a nastavili su da rastu i depoziti klijenata – najprimetnije u Češkoj Republici i Austriji – na 172,5 milijardi EUR (+6,1%; 162,6 milijardi EUR). Odnos kredita i depozita iznosio je 91,5% (91,8%).

Prognoza

Očekuje se povoljan uticaj poslovnog okruženja na ekspanziju kreditne aktivnosti.

Realni rast BDP-a u 2019. predviđa se na nivou od oko 3-4% na glavnim tržištima Erste Grupe u CIE i oko 2% u Austriji, ponovo prvenstveno podstaknut snažnom domaćom potražnjom. Na ekonomsku aktivnost u CIE trebalo bi da se pozitivno odrazi rast realnih zarada i niska nezaposlenost. Očekuje se održavanje fiskalne discipline u cijeloj CIE.

Poslovna prognoza. Erste Grupa ima za cilj da dostigne prinos na materijalni kapital (ROTE) od preko 11% u 2019. godini (na osnovu prosječnog materijalnog kapitala u 2019. godini). Osnovne pretpostavke su snažniji rast prihoda od troškova (na osnovu rasta neto kredita od oko 5%), viši troškovi rizika, koji se ipak nalaze na rekordno niskim nivoima (do 10 baznih poena), sa poreskom stopom ispod 20%.

Rizici po prognozu. Uticaj neočekivanog kretanja kamatnih stopa, političke ili regulatorne mjere usmjerene protiv banaka, kao i geopolitički i globalni ekonomski rizici.