Tehnološki giganti na udaru evropskih regulatora

Ipak, prethodna antimonopolska presuda Evropske unije Guglu (Google) nije mnogo toga promenila, pošto je američki internet gigant zadržao dominaciju na tržištu, pišu svjetski mediji.

Novi front protiv tehnoloških giganata 

Regulatori Evropske unije podigli su u utorak, 10. novembra, antimonopolske optužnice protiv Amazona uz obrazloženje da je prekršio zakone o konkurenciji nepravedno koristeći svoju veličinu i pristup podacima kako bi naštetio manjim prodavcima koji se oslanjaju na giganta prodaje na internetu za pristup kupcima, navodi Njujork tajms (The New York Times).

Ovaj slučaj je otvorio najnoviji front u transatlantskoj regulatornoj borbi protiv Amazona, Epla (Apple), Fejsbuka (Facebook) i Gugla, pošto vlasti i u SAD i Evropi podozrivo gledaju na njihove poslovne prakse i dominaciju digitalnom ekonomijom, ističe list i dodaje da je prošlog mjeseca Ministarstvo pravde SAD podiglo antimonopolsku tužbu protiv Gugla, dok se i Epl i Fejsbuk suočavaju s istragama u Vašingtonu i Briselu.

U Evropi će mnogi gledati kako će tužbu protiv Amazona primiti administracija novoizabranog predsjednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden) od koje se očekuju mjere za ograničenje moći tehnološke industrije. List dodaje da je administracija predsjednika Donalda Trampa, mada je pokrenula sopstvene istrage protiv tog sektora, kritikovala potpredsjednicu Evropske komisije za digitalna pitanja Margret Vestager (Margrethe) da napada američke kompanije.

Tužba protiv Amazona objavljena 10. novembra tek je preliminarna i samo je deo regulatornog postupka, ukazuje Njujork tajms. Amazon ima priliku da odgovori na optužbe i mogu proći mjeseci, pa i godina, prije nego što se izreknu novčane ili druge kazne. S druge strane, Amazon se u Briselu pripremao za pravnu bitku i angažovao je tim pravnika i ekonomista, uključujući nekolicinu koji su se ranije zalagali za oštrije mjere protiv Gugla i Majkrosofta (Microsoft).

Prema izvještaju Kongresa SAD, oko 2,3 miliona prodavaca širom svijeta koristi Amazon za pristup kupcima, od čega se oko 37 odsto oslanjaju na tu kompaniju kao na jedini izvor prihoda. Evropska unija navodi da Amazon ima informacije o oko 800.000 aktivnih prodavaca koji koriste njegovu platformu za prodaju više od milijardu proizvoda.

U čemu je problem? 

EU u oštroj kritici navodi da je Amazon “zloupotrijebio” nezavisne prodavce za dominaciju na tržištu, koristeći dvostruku ulogu kao onlajn platforme za prodaju i prodavca na toj platformi, ukazuje Tajms (The Times).

Evropska komisija tvrdi da Amazon nelegalno narušava konkurenciju koristeći ogromnu količinu podataka koje prikuplja od nezavisnih prodavaca na svojoj platformi da bi odlučio koje će proizvode lansirati i koji su najbolji dobavljači.

Vestager, koja je takođe komesarka za konkurenciju, optužila je američku tehnološku kompaniju da svojom pozicijom marginalizuje druge prodavce i da ograničava njihove mogućnosti za rast.

Ona je rekla da je jednogodišnja istraga pokazala da su “vrlo detaljni podaci o poslovanju u realnom vremenu” nezavisnih prodavaca o uspehu njihove robe, pregledu stranica, transakcija i isporuka sistematski unošeni u Amazonove algoritme.

S podacima više od 800.000 aktivnih prodavaca u EU, Amazon je mogao da izbjegne rizike investiranja u nove proizvode ili odluke o cijenama, jer je mogao da vidi kako su prošli njegovi konkurenti. To je, prema nalazu Komisije, Amazonu omogućilo da se usredsredi na prodaju najprodavanijih proizvoda sa svoje platformi.

Vestager je rekla da je Komisija otvorila još jednu istragu da li je Amazon na svojom sajtu davao preferencijalni tretman svojim proizvodima, kao i prodavcima koji su dodatno platili Amazonove usluge logistike i dostave.

Sumnje u snagu slučaja protiv Amazona 

Optužbe protiv Amazona ojačaće reputaciju Vestager kao čvrste borkinje protiv monopola, mada pravni stručnjaci iznose sumnju u snagu slučaja koji je EU pokrenula protiv američkog giganta internet prodaje, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Vestager je iznijela mogućnost da EU radi na nagodbi s Amazonom. Ona je, kako ukazuje britanski list, ranije priznala da velike novčane kazne nisu pomogle da se popravi situacija s dominantnim položajem velikih tehnoloških kompanija.

“Nemamo problema s uspjehom Amazona ili njegovom veličinom. Naša briga je vrlo specifično poslovno ponašanje koje, čini se, narušava pravu konkurenciju”, rekla je Vestager.

Amazon je saopštio da se ne slaže s nalazima i da će nastaviti da ulaže napore da osigura da Evropska komisija tačno razumije činjenice. “Više od 150.000 evropskih preduzeća prodaje preko naših prodavnica što godišnje donosi desetine milijardi eura prihoda”, navela je kompanija.

S druge strane, stručnjaci sumnjaju u snagu slučaja EU. “Čini se da (optužbe EU) napadaju poslovni model koji je vrlo čest u maloprodaji i koji je generalno bio izvor veće, a ne manje konkurencije”, rekao je Alfonso Lamadrid, advokat iz pravne firme Gariges (Garrigues) iz Brisela.

On je ocijenio da bi Komisija trebalo da pokaže da je Amazon nezamjenljiv kanal prodaje za prodavce, kao i da bi ih ponašanje Amazona vjerovatno otjeralo s tržišta, što će biti izazov.

Moguće posljedice 

U nizu istraga protiv američkih tehnoloških korporacija Amazon se suočava s novom pravnom bitkom s EU, u kojoj ako se utvrdi da je kršio pravila, može biti primoran da promijeni poslovnu praksu i plati kaznu do 10 odsto godišnjeg globalnog prihoda, što na osnovu podataka iz 2019. iznosi do 28 milijardi dolara, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Slučaj Amazona takođe će, kako navodi list, verovatno uticati na buduće propise EU o internet platformama, uključujući potencijalnu zabranu promovisanja svojih proizvoda na štetu manjih rivala i specijalnu obavezu o deljenju podataka.

Vlasti SAD takođe ispituju navodno antikonukrentsko ponašanje Amazona, odnosno da li nefer koristi svoju veličinu i platformu protiv rivala i drugih prodavaca na svom sajtu, ali zasad nije podnijeta tužba.

Predstavnički dom SAD u oktobru je u izveštaju pozvao na stroža pravila za ograničenje moći internet platforma, dok je rad u EU na tim propisima više uznapredovao, ukazuje Volstrit džurnal, dodajući da bi prvi nacrt novih pravila trebalo da bude objavljen 2. decembra.

Kritičari i rivali velikih tehnoloških kompanija kritikovali su antimonopolski pristup EU uz ocjenu da nema efekte, ukazuje američki list. Oni kažu da slučajevi protiv Gugla predugo procesuirani i da su presude isuviše slabo sprovedene da bi se umanjio dominantan položaj te kompanije.

Velike presude Guglu bez većih posledica 

Zbog kršenja antimonopolskih propisa Evropska unija je već kaznila Gugl sa skoro 10 milijardi dolara, ali malo se toga promenilo budući da ta kompanija i dalje dominira evropskim tržištem internet pretraživača, ističe Vašington post (The Washington Post).

Dve godine posle najvećih presuda Unije, i dalje ima vrlo malo konkurencije, dijelom i zbog toga što je EU uglavnom prepustila Guglu da riješi probleme, ukazuje američki list na ocjene antimonopolskih advokata i konkurenata tehnološkog džina. Među Guglovim rješenjima je bilo naplaćivanje naknade rivalima koji su željeli da se pojave u meniju Android telefona, što je izazvalo kritike – zašto bi konkurenti plaćali Guglu da popravi svoje antikonkurentsko ponašanje.

Nakon što je Ministarstvo pravde SAD prošlog mjeseca pokrenulo svoj slučaj protiv Gugla, pravnici američke vlade proučavaju evropske rezultate. Gugl i dalje i dominira na više od 90 odsto evropskog tržišta pretraživača, baš kao i prije istrage EU koja je počeka 2010. godine, ukazuje Vašington post i dodaje da se Guglovi konkurenti u internet kupovini žale da uslovi i dalje daju povlastice tehnološkom gigantu.

Ljudi koju su učestvovali u slučaju, navodi list, kažu da ishod pokazuje kako je teško ponovo uspostaviti konkurenciju kada je tržište već pod dominacijom jednog giganta. Oni takođe kažu da je Evropska komisija bila sputanja vjerovanjem da EU nema političku moć da američkoj kompaniji nametne oštrije mjere, poput njene podjele.

S druge strane, ukazuje Vašington post, postupak Ministarstva pravde SAD nagovijestio je možda oštrije mere, poput zahteva sudu da razmotri “strukturno olakšavanje”, što bi teoretski moglo da sadrži zahtjev da kompanija proda dio svojih poslovnih operacija.