Mišković dobio ponudu da upravlja Agrokorom
Hedž fondovi, koji su finansirali kupovinu Merkatora, Ivici Todoriću „prodali” vremensku bombu koja na naplatu dospijeva u maju 2018.
Vlasnik Delta holdinga, Miroslav Mišković, dobio je ponudu da upravlja Agrokorom, saznaje Politika iz nekoliko nezvaničnih izvora. U Delti nisu željeli ni da potvrde ni da demantuju ovu informaciju, ali beogradski poslovni krugovi već prepričavaju detalje ove izazovne ponude koja je stigla na Miškovićev sto.
Vlasniku Delte Todorićevu firmu na upravljanje ponudili su investicioni fondovi (uglavnom američki) i banke. Oni formalno nisu vlasnici Agrokora, ali su vlasnici dijela Todorićevog duga od 485 miliona eura. Riječ je o kupcima takozvanih PIK obveznica (payment in kind), rizičnom finansijskom instrumentu koje investitori nazivaju „vremenskom bombom” koja u jednom trenutku može da eksplodira. Jedan takav fitilj uveliko gori nad Todorićem, jer kompletan dug i kamata po osnovu emitovanja PIK obveznica na naplatu dospijeva u maju 2018. godine.
Iz velike želje da kupi Merkator, Todorić se zadužio kod Sberbanke 600 miliona eura, a za drugi dio od 485 miliona eura emitovao rizične PIK obveznice ugrozivši cijeli koncern i promet od 6,5 milijardi
Zašto se vlasnik Agrokora uopšte upuštao u ovako rizičnu finansijsku avanturu? Prodavac Todorićevih obveznica bila je njemačka Dojče banka. Kupci su bili uglavnom hedž fondovi, njih pedesetak, (od Amerike do Azije), koji su namirisali dobru poslovnu priliku. Ono što je u cijeloj priči najbitnije jeste šta je bio kolateral za ove zajmove, odnosno čime su se to hedž fondovi obezbijedili za slučaj da Todorić ne bude imao para da odjednom vrati svoj dug. Todorić je navodno založio veći dio Agrokora i već tada svoju poslovnu imperiju koju je gradio decenijama, sa godišnjim prihodom od 6,5 milijardi, stavio na kocku zbog 485 miliona eura zajma.
Otuda ovim investicionim fondovima pravo da po regionu već sada traže potencijalnog upravnika Agrokora. Ne čudi to što su došli do Miškovića, koji se takođe okušao u maloprodaji. Međutim, za razliku od svog prijatelja Todorića, za koga je maloprodaja bila kap koja je prelila dužničku čašu, Mišković je svoju čašu odlio tako što je krajem 2010. prodao Delta maksi belgijskom Delezu. Mišković se tako razdužio prodajući Deltin dragulj, ali je maloprodaja i dalje ostala njegova tiha patnja, pa su tako s vremena na vrijeme iz krugova bliskih Delti mogle čuti informacije kako Mišković hoće od Belgijanaca (koji su se u međuvremenu globalno spojili sa holandskim Aholdom) da povrati ovaj maloprodajni lanac. Delez je to uvijek demantovao. Čak i prije prodaje Maksija i Mišković je, poput Todorića, imao ambicije da kupi Merkator. Bilo je to 2008. ali se ovaj pokušaj izjalovio. Prema sadašnjim informacijama, Mišković bi u Merkator mogao da uđe kao „upravnik”. Osim što, u poslovnom smislu, ovo jeste neka vrsta izazova, za Miškovića bi ovaj angažman istovremeno osigurao dobar plasman robe na policama ovog trgovca. Vlasnik Delte bi u konkretnom slučaju upravljao tuđim parama, ali postoji mogućnost da u budućnosti kao motiv dobije i manji vlasnički udio u kompaniji.
Šta je sa ruskim bankama kojima Todorić duguje više od milijardu eura i koje su njegov najveći povuerilac? Iako su Rusi Agrokoru pozajmili više, njihov kolateral je manji. Očigledno se nisu tako dobro obezbijedili kao hedž fondovi. Zato sada i imaju interes da dodatno finansiraju prezaduženog Todorića i pomognu mu da vrati PIK kredit. Jer, u suprotnom i oni mogu da potonu zajedno s njim u maju 2018. godine.
FATALNE PIK OBVEZNICE
PIK obveznice su uglavnom finansijski instrumenti povećanog nivoa rizika gdje se na jednoj strani nalaze kompanije koje nemaju stabilnu finansijsku strukturu, a sa druge investicioni fondovi skloni većem riziku. Riječ je, prije svega, o hedž fondovima. Emitent (u ovom slučaju Agrokor) izdaje ove obveznice koje se naplaćuju na kraju perioda, što je sa njegovog aspekta veoma bitno jer nema novčane odlive. S druge strane, investitor preuzima veći rizik i samim tim očekuje veći prinos.
Todoriću, koji je godinama izgarao da kupi slovenački maloprodajni lanac Merkator, takva prilika se konačno ukazala početkom 2014 kada su ovaj maloprodajni lanac, takođe, snašle finansijske nedaće. Todorić je, očigledno, po svaku cijenu želio da kupi Merkator, pa čak i bez para. Za ovo preuzimanje osmislio je posebnu finansijsku konstrukciju. Dio novca, u iznosu od 600 miliona eura, pozajmio je od ruske Sberbanke, a drugi dio u iznosu od 485 miliona eura pribavio je tako što je emitovao rizične PIK obveznice. Tako je već prezaduženi Todorić kupio prezaduženi „Merkator”, koji je tek postigao dogovor sa povjeriocima o reprogramu duga od milijardu eura.
(A. Telesković, J. Antelj)
