Zašto je Kina uvela dodatna ograničenja za kriptovalute

Kineske vlasti pooštrile su ograničenja koja zabranjuju finansijskim institucijama i platnim kompanijama pružanje usluga povezanih s kriptovalutama, pokrećući novi pad vrijednosti digitalnog novca.

U poređenju s prethodnom zabranom iz 2017. godine, nova pravila proširila su opseg zabranjenih usluga i procijenila da “virtualne valute nisu podržane bilo kakvom stvarnom vrijednošću”.

Tri udruženja finansijske industrije u utorak su uputila svoje članove, među kojima su banke i internet kompanije za plaćanje, da ne nude nikakve usluge vezane uz kripto, poput otvaranja računa, registracije, trgovine i osiguranja.

Nova zabrana, koju je objavila Narodna banka Kine (PBOC) takođe uključuje usluge koje prethodno nisu spomenute.

Jasno je navedeno da institucije ne smiju prihvatiti kriptovalute ili ih koristiti kao sredstvo plaćanja. Ni institucije ne mogu pružati usluge razmjene između kriptovaluta i juana ili stranih valuta.

Pored toga, institucijama je zabranjeno da pružaju usluge štednje i izdavanja finansijskih proizvoda povezanih s kriptovalutom.

Banke i kompanije koje nude usluge plaćanja takođe su pozvane da pojačaju nadzor novčanih tokova koji su uključeni u trgovinu kriptovalutama i da bliže koordiniraju u identifikaciji takvih rizika.

Vlada je 2013. definisala bitcoin kao virtualnu robu i rekla da je pojedincima dozvoljeno slobodno učešće u njegovoj internetskoj trgovini. Kina ne priznaje kriptovalute kao zakonsko sredstvo plaćanja, a bankarski sistem ne prihvata kriptovalute niti pruža odgovarajuće usluge.

Međutim, iste godine, finansijski regulatori, uključujući PBOC, zabranili su bankama i platnim kompanijama pružanje usluga povezanih s bitcoinima.

Takođe su zabranili platformama za trgovanje kriptovalutama pretvaranje zakonskog sredstva plaćanja u kriptovalute i obrnuto.

Ograničenja su navela većinu kripto berzi da se zatvore, a mnogi su se preselili u inostranstvo.

Do jula 2018. godine, 88 platformi za trgovanje virtualnim valutama i 85 ICO platformi povuklo se s tržišta, saopštila je PBOC.

Industrijska direktiva upozorila je da se špekulativno trgovanje bitcoinima oporavilo, narušavajući “sigurnost imovine ljudi i remeteći normalan ekonomski i finansijski poredak”.

S tim u vezi, mnogi kineski investitori obnovili su trgovanje na platformama u vlasništvu kineskih berzi koje su se preselile u inostranstvo, uključujući Huobi i OKEx.

Kineske berze, koje takođe uključuju Binance i MXC, omogućavaju pojedincima da otvaraju račune na mreži, što traje samo nekoliko minuta. Oni takođe olakšavaju peer-to-peer ugovore na OTC tržištima koja pomažu pretvoriti kineski juan u kriptovalute. Takve se transakcije obavljaju putem banaka ili putem internet kanala za plaćanje kao što su Alipay ili WeChat Pay.

Maloprodajni investitori takođe kupuju “računsku snagu“ od rudara/majnera kriptovaluta.

U međuvremenu, potencijalna prijetnja kriptovaluta kineskoj fiat valuti, juanu, podstakla je PBOC na lansiranje vlastite digitalne valute.

Upravo iz tog razloga, posljednja odluka otežava kupovinu kriptovaluta koristeći razne kanale plaćanja, a mogla bi uticati na poslovanje “majnera” otežavajući im razmjenu kriptovaluta za juan, ali banke i platne kompanije takođe se suočavaju s izazovima identifikacije novčanih tokova povezanih s kriptovalutama.

Winston Ma, vanredni profesor Pravnog fakulteta u New Yorku i autor knjige “Digitalni rat”, rekao je da su nova pravila osmišljena kako bi u potpunosti isključila kripto transakcije iz kineskog finansijskog sistema i očekuje da će vlada iznijeti nove propise koji ciljaju kripto imovinu.