Šta donosi istorijski sporazum o reformi korporativnog oporezivanja?

Više od 130 zemalja potpisalo je istorijski globalni sporazum o reformi korporativnog oporezivanja, čiji je cilj eliminisanje takozvanih poreskih rajeva. Prema pisanju Financial Timesa, dogovor pod okriljem Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) predstavlja jednu od najvećih poreskih reformi koja predviđa 15 odsto globalne minimalne efektivne poreske stope korporacijama, uz nova pravila koja bi trebalo da natjeraju multinacionalne kompanije da prijavljuju profit i plaćaju više poreza u zemljama u kojima posluju.

Šta donosi ovaj globalni sporazum i na koji način će uticati na poslovanje svjetskih kompanija, za Biznis.rs objašnjava Vladimir Stefanovski, član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije i član fiskalnog komiteta Evropskog udruženja poreskih savjetnika CFE Brisel.

“Dogovor će iz osnova promijeniti međunarodni poreski ambijent u kojem multinacionalna preduzeća posluju preusmeravajući određeni profit u zemlje sa niskom stopom poreza. Prvi put je postignut široki konsenzus o postavljanju donje granice poreske konkurencije. Ona i dalje nastavlja da postoji, ali prestaje trka za što boljim uslovima koji se daju multinacionalnim kompanijama. Takva trka vodila je ka nultoj poreskoj stopi. Koristeći poresku konkurenciju korporacije su uštedjele znatna sredstva koja će sada morati da plaćaju. Procene su da se sume kreću između 100 i 240 milijardi eura poreza. Za sada se ove promjene odnose na velike multinacionalne kompanije, ali će vremenom prerasti u opšte principe koji će oblikovati međunarodni poredak u poreskoj oblasti”, kaže Stefanovski.

Kako objašnjava, stari sistem međunarodnog oporezivanja imao je pravilo da se dobit od poslovanja korporacije (sa izuzetkom dividendi, autorskih honorara i kamata) oporezivala u državi njene rezidentnosti, osim u slučajevima kada je dobit ostvarena fizičkim prisustvom u drugoj državi, preko stalne poslovne jedinice.

“I zaista, vi ste fizički morali da obavljate djelatnost u drugoj državi da biste u njoj ostvarili dobit. U eri digitalnog poslovanja to više nije slučaj. Tehnološke korporacije posluju u drugoj državi, a da fizički ne moraju biti prisutne. Postaje veoma lako da se centar aktivnosti vještački izmjesti u neku zemlju sa niskim porezima, a da za to nema ekonomskog opravdanja, da se aktivnosti ne obavljaju zaista u toj zemlji, već da je ta filijala osnovana tamo isključivo iz poreskih razloga. Recimo, američka kompanija otvara filijalu u Irskoj da bi odatle poslovala na teritoriji Francuske”.

Shvatajući da je za globalno uređenje poreske materije potreban širi konsenzus, 2016. godine G20 i OECD uvode Inclusive Framework, inkluzivni plan i otvaraju vrata zemljama koje nisu članice OECD da učestvuju u stvaranju programa, podsjeća Stefanovski i dodaje da prilikom usvajanja programa 8. oktobra ove godine grupu sačinjavalo 140 zemalja od kojih su 136 podržale plan.

Kako će se kompanije oporezovati

Sam plan sastoji se iz dva dela. Prvi stub obuhvata 100 najvećih kompanija koje imaju prihod veći od 20 milijardi eura i profitnu stopu veću od 10 odsto. Kako objašnjava Stefanovski, u narednih sedam godina taj limit će se smanjiti na 10 milijardi eura.

To znači da će kompanije koje imaju prihod i profitnu stopu iznad navedenog limita morati da budu oporezovane i u zemlji gdje obavljaju aktivnosti i to – ukoliko kompanija pređe profit od 10 odsto, od tog viška će 25 odsto biti oporezovano u zemljama gdje se aktivnost realno obavlja.

Pravo na poreske prihode imaće zemlje koje zadovoljavaju sledeće uslove – da multinacionalna kompanija ostvaruje prihode veće od milion eura u toj zemlji ili da ostvaruje prihode od 250.000 dolara u zemlji u kojoj je BDP manji od 40 milijardi eura. Multinacionalnoj kompaniji koja obavlja distributivne marketinške djelatnosti biće određena fiksna stopa po kojoj će služiti za oporezivanje po principu „van dohvata ruke“.

Drugi dio plana, kako kaže Stefanovski, obuhvata znatno širi opseg multinacionalnih kompanija, onih koje ostvaruju godišnji prihod od preko 750 miliona eura.

• Govori o pravu zemlje u kojoj je sjedište matične kompanije da dodatno oporezuje tu matičnu korporaciju ukoliko u svojim stranim filijalama nije platila porez od najmanje 15 odsto (Income Inclusion Rule – IIR);
• Matična korporacija neće moći da koristi poreski kredit ili poresko izuzeće za nedovoljno plačeni porez na dobit svoje filijale u inostranstvu, manje od 15 odsto (Undertaxed payment Rule – UTPR);
• Ukoliko je filijala matične korporacije platila porez po odbitku manji od devet odsto, matična korporacija će dodatno biti oporezovana.

“Prema tome, ovim dogovorom zemlje koje su učestvovale ne uvode jedinstvenu stopu poreza od 15 odsto nego su se složile da je to limit koji matičnoj zemlji daje pravo da oporezuje stranu filijalu ukoliko je tamo plaćen niži porez. Takođe, sporazumom se ukida mogućnost jednostranog uvođenja digitalnog poreza (Digital Service Tax – DST) koji je bio izvor nesuglasica između pojedinih država”, ističe Stefanovski.

Kako će globalni dogovor ukinuti poreske rajeve

Na pitanje kako će ovaj dogovor uticati na eliminisanje poreskih rajeva, Stefanovski objašnjava da će matična korporacija gubiti interes da otvara filijalu u zemlji poreskog raja jer će za razliku koju je tamo uštedjela biti oporezovana kod kuće.

“Naravno, izgubiće interes ukoliko su razlozi otvaranja filijale bili isključivo fiskalni. Ukoliko ima ekonomskog opravdanja van poreske uštede, imaće filijalu. To i jeste cilj BEPS pravila (Base Erosion and Profit Shifting – akcioni plan koji se sastoji od 15 oblasti i usmjeren je ka sprečavanju vještačkog seljenja profita u zemlje gdje su porezi niži ili ih nema). Za sada se ova pravila odnose samo na velike multinacionalke, ali je pitanje vremena kada će se proširiti na sve firme. Time se eliminiše razlog postojanja poreskog raja”, ističe on.

Kada je riječ o uticaju na globalnu privredu i poreze, Stefanovski objašnjava da se ide ka stvaranju poslovnog ambijenta u kome će se filijale otvarati u skladu sa stvarnim aktivnostima kompanije. Ekonomski razlozi će dobiti na značaju na račun isključivo poreskih razloga.

“Najviše koristi će imati države u kojima su registrovane matične kompanije i države u kojima multinacionalne kompanije obavljaju aktivnosti. Na gubitku su zemlje koje su privlačile korporacije isključivo niskim porezima. Na gubitku su i multinacionalne kompanije koje će morati da plaćaju veći porez”, smatra on.