Zajednički odgovor na izazove i prilike

Trebaće nam mnogo više znanja da bi iskoristili otvorene fondove za pristup finansijama, da bi napravili pravni okvir povoljan za privredni razvoj, školovali mlade generacije koje će usvajati nova znanja i baviti se novim zanimanjima, raditi na novih alatima i rješenjima. Na putu ka članstvu u EU, otvara se šansa i za Republiku Srpsku i Bosnu i Hercegovinu da krenu u pravcu izgradnje društva znanja i inovacija

piše Pero ĆORIĆ Predsjednik Privredne komore Republike Srpske

Privreda Republike Srpske posluje u veoma složenim uslovima, prije svega zbog svjetskih dešavanja u poslednje četiri godine od pandemije korone, preko energetske krize, povećanja cijena repromaterijala i energenata, prekidima u lancima snabdijevanja pa do političkih prilika u svijetu koja su u velikoj mjeri uticala na ekonomska kretanja. U takvim uslovima rezultati privrede RS nisu bili na očekivanom i planiranom nivou. Struktura privrede RS koja je još na relativno niskom tehnološkom nivou, samo je dodatno otežala njeno poslovanje u ovakvim uslovima.

Da bi se postigli značajniji rezultati stopa rasta BDP trebala bi da bude daleko veća nego što je projektovana, a posebno viša od one koja je ostvarena. Činjenica je da je iznos rasta BDP u RS na nivou zemalja Evropske unije, a čak i nešto veća u odnosu na zemlje u okruženju, ali to nije dovoljno za snažniju stabilizaciju privrednih kretanja. Rast BDP u Republici Srpskoj bio bi zadovoljavajući da smo razvijena ekonomija, ali na ovom nivou razvijenosti, bilo koja stopa rasta BDP ispod pet odsto nema vidljive efekte na standard i kvalitet života.

Godina 2023. bila je izuzetno izazovna i rezultati koje je postigla industrija, a posebno prerađivački dio nisu bili na nivou očekivanih. Potrebno je istaći negativan trend s kontinuiranim padom u nekoliko ključnih ekonomskih pokazatelja. Industrijska proizvodnja u Republici Srpskoj u periodu januar-decembar 2023. godine, u poređenju sa istim periodom 2022. godine, manja je za 3,2 odsto. Posebno zabrinjava pad od 6,6 odsto u prerađivačkoj industriji, što ima ozbiljan odraz na niz ključnih ekonomskih pokazatelja. Ova situacija je dovela do smanjenja broja zaposlenih u prerađivačkoj industriji, čineći je dodatno izazovnom.

Neki od ključnih sektora unutar prerađivačke industrije suočili su se s velikim smanjenjima fizičkog obima proizvodnje. Na primjer, proizvodnja namještaja, nekada značajan ekonomski sektor, doživjela je pad proizvodnje preko 25 odsto u prošloj godini. Slično, sektori poput proizvodnje kože i obuće takođe su zabilježili značajne padove. Ostali sektori su bili na nivou prošlogodišnjih rezultata ili nešto slabiji, ali još uvijek sa smanjenjima koja nisu značajnije ugrozila njihovo poslovanje.

Nastojanja da se razumiju i riješe problemi mogla bi uključivati implementaciju strategija za podsticanje rasta inovacija, digitalizaciju privrede i javne uprave, podršku obrazovanju radne snage prilagođenu potrebama tržišta

Ovakva kretanja fizičkog obima proizvodnje imala su za posledicu i smanjenja spoljno trgovinske razmjene, posebno izvoza. Nažalost negativni trendovi iz 2023. godine nastavljeni su i u prva dva mjeseca 2024. godine.

Međutim i pored svih poteškoća sa kojima se privreda suočavala tokom čitave prošle godine plate su konstantno rasle, a do značajnijeg povećanja plata, posebno u prva dva mjeseca 2024. godine, došlo je dijelom i zbog povećanja minimalne plate. U ovom trenutku je veoma bitno da se inflacija drži pod kontrolom i na relativno niskim procentima za razliku od ranijeg perioda kada su bile i dvocifrene stope.

Stabilizacija cijena energenta, berzanskih roba iz sfere metala, industrijskih proizvoda, pa i cijena osnovnih poljoprivrednih proizvoda (pšenica i kukuruz), daju osnovu za optimizam, ali su značajno porasle cijene osnovnih životnih namirnica, komunalija i slično, na što se nažalost troši najveći dio ličnih primanja najširih slojeva stanovništva, što daje sliku da je inflacija daleko veća nego što pokazuju zvanični statistički podaci.

Nastojanja da se razumiju i riješe ovi problemi mogla bi uključivati implementaciju strategija za podsticanje rasta inovacija, digitalizaciju privrede i javne uprave, podršku obrazovanju radne snage prilagođenoj potrebama tržišta, kao i aktivnosti koje promovišu konkurentske prednosti privrede. Važno je pronaći održiva rješenja kako bi se podržao oporavak i jačanje prerađivačke industrije, ključnog stuba ekonomske stabilnosti.

Posebno treba istaći činjenicu da će privreda RS i BiH biti pred velikim izazovima vezano za emisije CO2. na što se moraju brzo pripremiti i privreda ali i država kroz usvajanje neophodnih zakonskih rješenja. Rok za ovu aktivnost je izuzetno kratak, a to je 1.1.2026. godine, a iz Evropske komisije su izričiti da produženja roka neće biti. Ovome treba dodati da je u EU dosta negativna kampanja u smislu da su zemlje zapadnog Balkana veliki emiteri CO2 zbog strukture svojih energetskih objekata (termoelektrane) i sigurno će biti pritisaka na njihovo postepeno gašenje.

EU je donijela Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). Prema ovoj direktivi, uvoznici robe u EU će plaćati taksu tj. kupovati zelene sertifikate za emisije ugljenika čija će cijena biti ekvivalentna cijeni ugljenika koju bi platili da su proizvodi proizvedeni u EU. Sa druge strane, uvoznici će biti oslobođeni plaćanja ovih taksi ako proizvođači robe u zemlji porijekla robe, dokažu da su već platili troškove emisija ugljenika tokom procesa proizvodnje.

U prelaznoj fazi, od 1. oktobra 2023. godine, uvoznici će kvartalno podnositi izvještaje pri uvozu ovih proizvoda, kako bi se olakšao postupak uvođenja CBAM-a nakon 2026. godine, kad se počinje i plaćati CO2 emisije.

Činjenica da je Bosna i Hercegovina dobila status pregovarača na putu ka Evropskoj uniji, takođe mijenja sliku i mogućnosti kako za javni, tako i za privatni sektor

U RS u toku je projekat optimizacije administrativnih procedura i formalnosti na republičkom nivou koji će kroz rad formiranih tijela analizirati mogućnosti i dati preporuke za ukidanje, poboljšanje i ubrzavanje administrativnih procedura, ali i zadržavanje onih koje se pokažu neophodnim i svrsishodnim. Obzirom da su aktivnosti na ovom projektu u poslednje vrijeme minimalne, neophodno ih je ponovo staviti u fokus rada u 2024. godini. Iste aktivnosti trebaju biti provedene i na BiH nivou, s obzirom da je niz nadležnosti koje su bitne za privredu na nivou BiH.

Neophodno je i brže restrukturiranje javnih preduzeća i stavljanje istih u funkciju razvoja društva u cjelini, kao i odgovornije postupanje sa javnim sredstvima i javnim resursima. Povoljni uslovi poslovanja koji se ogledaju u visini opterećenja plata kroz poreze i doprinose, zatim porez na dobit od 10 odsto, porez na dividendu od nula odsto su jaki argumenti za nove investicije, ali posebno je potrebno mnogo raditi na boljem imidžu zemlje, stabilnom bankarskom sektoru sa jeftinijim kreditima namijenjenim privredi i uopšte stabilnim uslovima poslovanja u smislu jasne vizije za duži period koja mora biti predstavljena investitoru. Ovo je posebno značajno, ako imamo u vidu činjenicu da kapital ne voli česte promjene, neizvjesnost poslovanja i nesigurnost ulaganja.

Treba istaći da je stabilizacija političkih prilika jedan od prioriteta kojim se osigurava predvidivost poslovanja i osnov za značajnije kako domaće, tako i strane investicije. Privreda mora doći u centar pažnje svih nivoa vlasti i strateških i drugih dokumenata kojima se utiče na uslove poslovanja. Efikasna javna uprava je takođe jedan od preduslova i prioritetni cilj treba biti stvaranje povoljnijeg poslovnog ambijenta kroz rasterećenje privrede niza neporeskih davanja i administrativnih procedura, te digitalizacija javnih usluga.

Činjenica da je BiH dobila status pregovarača na putu ka EU, takođe mijenja sliku i mogućnosti kako za javni, tako i za privatni sektor. Otvoriće se brojna pitanja, mogućnosti i izazovi, zemlja će morati brže da radi na harmonizaciji pravnog okvira, javna uprava će morati uvesti digitalna rješenja, postati efikasnija i u službi zahtjeva stanovništva, privrede i investitora, privreda će morati brže da se mijenja u pravcu zahtjeva održivog poslovanja, za šta će trebati dodatnih ulaganja u nove tehnologije i digitalizaciju, otvoriće se pristupi novim fondovima za podršku svim ovim procesima…

Zajednički odgovor na sve ove izazove i prilike u narednom periodu je znanje; trebaće nam mnogo više znanja da bi iskoristili otvorene fondove za pristup finansijama, da bi napravili pravni okvir povoljan za privredni razvoj, da bi školovali mlade generacije koje će usvajati nova znanja i baviti se novim zanimanjima, raditi na novih alatima i rješenjima. Na ovom putu ka članstvu u EU, otvara se šansa i za RS i BiH da krenu u pravcu izgradnje društva znanja i inovacija, društva odgovornih ljudi i ozbiljnih profesionalaca i društva čiji je apsolutni fokus na razvoju privrede koja je generator poslovnih i društvenih poboljšanja i uspjeha.