Ukrajina hoće ruski gas, ali pod svojim uslovima
Dvije zemlje od kojih zavisi snabdijevanje gasom Evrope, pa i Srbije i BiH, nisu se dogovorile da obnove ugovor (ističe krajem 2019.) o nastavku isporuke ovog energenta
Rusija nije obnovila ugovor o isporuci gasa Ukrajini, jer ukrajinska gasna kompanija Naftogas insistira na potpisivanju dodatnog sporazuma sa Gaspromom. To je epilog trilateralnih pregovora Ukrajine, Rusije i Evropske komisije, vođenih u Briselu.
– Nismo se dogovorili. Važno nam je da se potpiše dodatni sporazum koji bi uklonio rizike za Ukrajinu, ali bez obzira na to, garantujemo ravnomjeran tranzit 100 posto ruskog gasa evropskim potrošačima, saopštio je Naftogas.
Rusija, Ukrajina i Evropska komisija tokom pregovora u Briselu, bili su blizu zaključivanja sporazuma, ali je potrebno da se njegov format dodatno razmotri, izjavio je potpredsednik Evropske komisije za energetsku, Maroš Šefčovič, koji posreduje između Rusije i Ukrajine u sporu oko gasa, pokušavajući da umanji rizik od prekida snabdijevanja Evrope ovim energentom u zimskom periodu.
Naftogas je, inače u novembru 2015. prestao da kupuje gas od Rusije pošto su iskoristili pozajmicu od 500 miliona dolara od Evropske komisije za nabavku neophodne količine ovog energenta za zimu. Ukrajina se od tada oslanjala na povratnu isporuku gasa, otkupljujući ovaj energent od evropskih država koje su ga prethodno kupile od Rusije.
Ipak, Gasprom neće prekidati tranzit gasa kroz Ukrajinu dok se ne razjasni sudbina gasovoda Sjeverni tok dva, koji Rusi grade s Nijemcima
Ukrajina, inače, ima ugovor o tranzitu do 2020., odnosno do kraja 2019. kada Rusija najavljuje obustavu isporuke gasa preko Ukrajine, čime se dovodi u pitanje snabdijevanje svih evropskih kupaca, pa i Srbije i BiH.
Gasprom je isporučivao gas Ukrajini po modelu plati ili ostavi, što znači da kupac bez obzira da li mu je uvijek potrebna ista količina gasa mora da je uzme. Na osnovu toga kupac dobija pravo na dugoročno odloženo plaćanje. S obzirom na to da Ukrajina nije ispunjavala svoje obaveze po ovom modelu, Gasprom je sredinom 2014. uveo model avansnog plaćanja za Ukrajinu. Evropska unija trećinu gasa koji koristi nabavlja od Rusije, više od polovine tog gasa do zemalja članica EU doprema se preko Ukrajine.
Dogovor u Briselu nije postignut, jer Ukrajina ne prihvata komercijalne uslove Gasproma. Pregovori se nastavljaju na svim nivoima, pa i na političkom, zbog isporuka gasa samoproglašenim republikama u Donbasu. Ipak, Gasprom neće prekidati tranzit gasa kroz Ukrajinu dok se ne razjasni sudbina gasovoda Sjeverni tok dva, koji Rusi grade s Nijemcima. Evropa će imati ruskog gasa s bilo koje strane – preko postojećeg, a dovoljnog gasovoda ispod Sjevernog mora, ili kroz Ukrajinu, jer ga plaća uredno i čvrstom valutom. U međuvrremenu Ukrajina nastavlja da kupuje ruski gas sa evropske strane. Gasprom je prošle nedjelje izračunao da je Ukrajina u drugom polugođu ove godine platila oko 60 miliona eura više ruski gas samo zato što ga je kupovala iz reversa. Ukrajina je, inače, i te kako zainteresovana za tranzit ruskog gasa i za Evropu i za Tursku, jer od tog tranzita odlično zarađuje što je, moguće, tih 60 miliona.
Istovremeno je projekat gasnog povezivanja Bugarska–Srbija definisan kao jedan od šest prioritetnih za EU i region pa je sa Bugarskom usaglašen tekst memoranduma o izgradnji gasnog interkonektora Bugarska–Srbija.
(Jasna Petrović Stojanović)
