Saša Kondić – Kupac je početak i kraj svake naše priče

Put ka uspjehu nije prava linija, mnogo je izazova, prepreka. Ali, priče onih koji su već na Olimpu, njihovo iskustvo i poslovna filozofija model su za lidersku inspiraciju. Jedan takav uzor, koji zna da predvodi i pomogne – jeste vlasnik građevinske kompanije Hidroenergo, koja u naselju Ada u Banjaluci, na 12.500 kvadrata gradi 370 stanova po svjetskim standardima
piše MARKO ŠIKULJAK     foto Aleksandar ARSENOVIĆ

Po godinama je među mlađim, a po stažu njegovog preduzeća Hidroenergo, Saša Kondić je najveća novina u svijetu stanogradnje u Banjaluci. Ni jedno ni drugo nije bilo prepreka da brzo postane prepoznatljiv u ovom poslu. Trenutno je počeo veliku investiciju gradnje Bloka 51 u naselju Ada u Banjaluci i to na oko 12.500 kvadrata, sa 370 stanova. Ujedno, do gradilišta dovodi komunalnu infrastrukturu koja će biti problem manje za svakog budućeg investitora.

– Hidroenergo se bavi investicijama i pravno finansijskim savjetovanjem. Od 2016. izgradili smo oko osam hiljada kvadrata, a sada smo ušli u projekat Ada i izgradnju Bloka 51, gdje je predviđeno 25.000 kvadrata stambene površine, što je jedna od većih investicija u Banjaluci u stanogradnji.

Zemljište je sve skuplje, jer je lokacija u centralnim gradskim naseljima sve manje. Ada i Lazarevo su lokacije prema kojima se širi grad, i tu vidim potencijal

Poput drugih metropola, izabrali ste ime naselja!
– Blok 51 je zbog toga što je to pozivni broj za Banjaluku. Volim svoj grad i sve je nekako vezano za Banjaluku. Novo naselje će biti u vidu blokova, onda je ime došlo spajanjem tih pojmova. Koncept koji smo zamislili jeste da od Ade napravimo nešto slično što je nastalo na Novom Beogradu, naravno u manjim dimenzijama.

Da li je prednost kad imate priliku da uređujete skoro čitavo naselje, a ne samo prostor na jednoj parceli?
– U naselju Ada vidim potencijal, jer se Banjaluka širi, razvija, ljudi u nju dolaze, kupuju nekretnine. Dvije zgrade smo izgradili u Novoj Varoši na već postojećim infrastrukturama, dok je Ada izazov u svakom smislu. Iz ugla moje poslovne intuicije, Ada izgleda kao najatraktivnija za ulaganje. Ali želim unijeti nov koncept. Želimo obezbijediti maksimalan kvalitet života. Da svaka zgrada ima parkić za djecu, opremljen svim sadržajem za igru. U svakoj lameli postojaće prostorija od 60-70 kvadrata, koju smo nauštrb nekog stana koji bi mogli prodati, pretvorili u zajedničke prostorije. Od toga da se tu mogu održavati sastanci zajednice etažnih vlasnika, pa do proslave dječijih rođendana…

Za jedno naselje važni su i javni objekti, a tu investitori ne mogu mnogo?
– Razgovarao sam sa gradonačelnikom o osnovnoj školi koja je ucrtana u regulacionom planu pored moje parcele, i iskazao mu spremnost da doniram dio izgradnje tog objekta. Izgradnja škole bi doprinijela poboljšanju kvaliteta života novih stanara, a ovim potezom želim da iniciram da gradnja počne što prije, te uz zajedničko učešće sa Gradom bude završena. Načelno imamo dogovor, a pregovaram sa još nekim investitorima koji su tamo prisutni, da zajedno to pokrenemo i aktivno se svi uključimo, kako bismo na taj način napravili novo, kompletno naselje. Bio bih najsretniji kada bi tamo počeli sa radovima svi koji imaju zemlju. Nikog ne smatram konkurencijom, niti da sam ja nekom konkurencija. Imam svoj sistem rada i svoje kupce, kao što oni imaju svoje. Ali kad bi zajednički nastupili, stvorili bi veću potražnju u tom naselju, jer ljudi vole kad je gužva, kad imaju više izbora.

Osim tog uklapanja elemenata društvene odgovornosti u poslovanje, kojim idejama se vodite u pristupu poslu, kupcima?
– Moja ideja kako sve treba da izgleda jeste ono po čemu se izdvajamo od većine, a to je da je kupac početak i kraj čitave priče. Vodi se računa da je sva dokumentacija u skladu sa zakonom. Ne radimo bez građevinskih dozvola, kad projekat dovedemo do kraja, obezbijedimo odmah i upotrebnu dozvolu. Radimo u obećanim rokovima i na usluzi smo 24 sata kupcu. Kupac može da me pozove nedjeljom; to što je neradan dan neće biti razlog za neodazivanje. Radni dan je praktično od 0 do 24. Kupac je neko čije želje se moraju ispuniti, a odnos je takav da onaj ko je već kupio jedan stan kod mene, ako mu treba drugi, tražiće ga opet kod nas. To je uspjeh i Hidroenerga i moj lično, da je za tako kratko vrijeme postao brend u stanogradnji. Na nama je da to očuvamo i razvijamo. Ne idemo po sistemu da bljesnemo u početku, pa da živimo od te slave, želimo da budemo vrhunski od početka do kraja. Stan će se prodati. Kod nas je situacija takva da je potražnja za stanovima velika, veća nego ponuda. Ne treba biti veliki filozof da bi se čovjek bavio ovim poslom. Ali je suština da se izdvojite od drugih, da se prepozna razlika. Iza mene je relativno malo kvadrata i kupaca ali, sudeći po dosadašnjem, očito je veliko zadovoljstvo kupaca.

Od 2016. Hidroenergo je izgradio oko 8.000 kvadrata, a ulaskom u projekat Ada predviđeno je novih 25.000 kvadrata stambene površine

Koliko je teško biti posvećen detaljima?
– Do sada svoj posao nisam doživljavao kao neki stres, ako se sve dobro isplanira onda nema problema. Dobio sam pohvale drugih projektanata, da se zaista pozabavim nekim projektom. Direktno sam uključen u projektovanje, u smislu da sa projektantima razrađujem najprihvatljiviji koncept stana za nekog budućeg kupca. Zaista se vodi računa da se izvuče maksimum za kvalitet života budućeg kupca. Svaki stan se pregleda, da vidimo šta možemo uraditi na funkcionalnosti, da ono što kupac plati dobije i više, nikako manje. To zahtijeva vremena i energije, ali ako se posvetite i sitnicama, može se dosta učiniti. Otuda često do kasno razrađujemo sve do sitnica. Opet, i njima je stalo da to što radimo bude prepoznatljivo. Nekad vraćam projekat na doradu više puta. Ali, naglašavam, nije stvar samo komercijalizovati i prodati stan, suština je da kupac kaže da je dobio ono što je očekivao. Dosta kupaca želi da stan na kraju uredi prema sebi, i mi im omogućimo da ga prije završetka prilagode sebi. I to ispunimo. Ne želimo da koristimo situaciju velike potražnje, a da onda idemo na štetu kupca.

Šta kupci traže, na šta se najviše koncentrišu kada kupuju stan?
– Kupci prije svega traže urednu vlasničku dokumentaciju, te dokumentaciju potrebnu za građenje, kvalitet, da se ispoštuje rok i sve dogovoreno, a mi se zaista možemo pohvaliti sa svim tim. Što se tiče samog kvaliteta gradnje, Hidroenergo gradi identične objekte, to se vidi iz ugovora sa izvođačima i našim projektima. Razlika je u opremanju i veličini stanova, luksuznije opremanje je u Novoj Varoši, jer su uglavnom samo veliki stanovi. U naselju Ada kupci traže stanove do 50 kvadrata, a u Novoj Varoši sve do 200 kvadrata. Većina kupaca su mladi bračni parovi, zatim roditelji koji kupuju djeci stanove koji će studirati u Banjaluci, i drugi.

Mnogo šta u našem društvu je cijena nečega. Kako vidite tu dilemu kada je riječ o cijeni kvadrata stana u Banjaluci?
– Postavlja se pitanje da li stan u Banjaluci ili bilo gdje vrijedi toliko para. Cijena je ta pa ta, može malo varirati. Moja procjena je da potražnja neće stati narednih desetak godina. Neki ljudi odlaze, ali dolaze drugi iz manjih mjesta. Oni koji odu na Zapad, sa novcem koji zarade tamo ne mogu kupiti nekretninu, ali zato mogu kod nas, što jeste praksa u dosta slučajeva. Tu se, opet, nameće Banjaluka. Cijena stana će možda varirati, ali trenutno je cijena radne snage nešto skuplja, takse koje se plaćaju su takođe visoke. Naravno, zemlja je sve skuplja, jer je sve manje ima. To su neki faktori koji utiču na cijenu, ali je izvjesno da će potražnja biti veća od ponude.

Prije stanogradnje ste se više bavili procedurama i ‘papirima’. Koliko toga ima u sadašnjem poslu, što ljudi sa strane ne vide?
– Najlakše je zgradu napraviti i prodati stanove. Proces dobijanja građevinske dozvole, pa proces do upotrebne dozvole, daleko je dosadniji, sporiji, ima tu praznog hoda. Komplikovano je prikupiti tu dokumentaciju. Građevinska dozvola se ne čeka puno, ali za kompletiranje dokumentacije, da bi došli u poziciju da predate zahtjev, treba vam šest mjeseci u idealnim okolnostima. Moja prednost je što sam to radio ranije, za poznate investitore, pa sam ovladao procedurama, znam šta mi treba i pripremam odmah. Ali to zahtijeva više energije, nego za gradnju i za kupca. To bi se moglo promijeniti, jer se neke (iste) saglasnosti praktično traže dva puta.

Učestvujete i u radu uprava nekoliko sportskih klubova. Čemu vas je sport sve naučio?
– Od malih nogu se bavim sportom i smatram da je sport važan faktor u životu svakog čovjeka. U rukometni klub Borac sam ušao u Upravu sa željom da predstavimo novu generaciju Uprave koja će klub vratiti u evropsku elitu. Uradili smo mnogo, momci se zaista trude i daju svoj maksimum, kao i mi da klub zaista prosija u punom sjaju. Prisutan je veliki broj ljudi na utakmicama, predivno je vidjeti pune tribune, djecu, navijače, a sve se to skoro bilo izgubilo.

Takođe sam u Upravnom odboru kik boks kluba Sveti Georgije. Mislim da mi je upravo boks dao najviše lekcija za život. Borilački sport daje vam taj neki nagon za samoodržanjem, natjera te na neku oštrinu u glavi, brzinu u donošenju odluka, upornost, istrajnost, nema stajanja, ako padneš ustani odmah. Često kažem da za boks nisam dovoljno pametan. Kik boks je udaračka disciplina, traži se fizička sprema, a boks je pored svega toga i taktika.