EFA: 5 Mareninih evropskih oskara
Članovi Evropske akademije za film većinom su glasali za Maren Ade i njenu gorko-slatku komediju „Toni Erdman“ čime je anulirala odluku iz Kana
Njemačka scenaristkinja, rediteljka i producent, Maren Ade, sa svojom komedijom razbila je Kan jer nije bilo nijedne negativne kritike poslije svjetske premijere njenog filma Toni Erdman. Za Ade se festival tako i završio – samo nagradom žirija filmskih kritičara. Nikakvom nagradom zvaničnog žirija predvođenog australijskim rediteljem Džordž Milerom, koji je Zlatnu palmu dodijelio Ken Louču za film Ja, Danijel Blejk što jeste bila odluka s pokrićem. A onda je na red došlo glasanje oko 3.000 članova Evropske akademije za film.
Na ovogodišnjoj, 29. ceremoniji dodjela nagrada EFA, popularno nazvanih evropski oskari, priređenoj u Poljskoj, u Vroclavu, kao ovogodišnjoj Kulturnoj prestonici Evrope, po otvaranju zapečaćenih koverata postalo je jasno da je EFA anulirala Kan. Njemica je ovog puta za isti film Toni Erdman osvojila čak pet oskara! U najznačajnijim kategorijama: za najbolji film, najbolju režiju i najbolji scenario, što su sve nagrade lično za Maren Ade jer ona je i producirala, režirala i napisala priču za ovaj film, ali i za najbolju evropsku glumicu – Sandru Hiler i najboljeg evropskog glumca – Petera Simonišeka. Ade je tako ostavila za sobom svoje konkurente među kojima su bili i Ken Louč i Pedro Almodovar i Po Verhoven i Kristijan Munđiju i Leni Abrahamson… Trijumf je, dakle, potpun.
Maren Ade je u Vroclavu pomela konkurente kao štu su Ken Louč, Pedro Almodovar, Po Verhoven, Kristijan Munđiju, Leni Abrahamson…
Šta se to toliko dopalo Evropljanima u ovoj njemačko-rumunsko-austrijskoj produkciji i pronašli svog filmskog favorita u 2016. godini? Prvo, treba obratiti pažnju na koji je način Adeova tretirala u filmu nedovoljno iskorišćenu temu odnosa između oca i ćerke, ali i kako je u podtekstu ispričala i priču o porodici i gubljenju njenog značaja u ubrzanom neoliberalnom svijetu čiji je predstavnik, kao tipična menadžersko-korporacijska kučka upravo glavna junakinja filma, Tonijeva ćerka Ines. Uz to, treba obratiti i pažnju na koji je način Maren Ade srušila mit o tome da Nijemci, koji su prilično operisani od humora, ne umiju da naprave filmsku komediju.
– Svakodnevni konflikti među takozvanim običnim ljudima, partnerima u vezi, kolegama na poslu, sve te situacije na koje mi sami ne obraćamo pažnju, jer su postali dio naše svakodnevne rutine, mogu prerasti u dramu. Čak i u triler.
U filmu Toni Erdman, na zadovoljstvo i kritike i publike, to je preraslo u inteligentnu i dinamičnu komediju. Film koji se lako zavoli.
– Tema porodice me je oduvijek zanimala, tema uloge svakog člana porodice u životnoj drami, stvari koje se stalno ponavljaju u porodičnoj sredini, ta duboka želja da se odvojimo od porodice i počnemo samostalni život od nule. S jedne strane je Vinfrid – nastavnik muzike, strastveni šaljivdžija koji i u poznim godinama živi neku vrstu hipi načina života, čovjek koji je iz šale izmislio svoj alter ego, lik Tonija Erdmana, sa kojim zadirkuje druge, ali se i brani od stvarnosti koja mu se mnogo ne sviđa. S druge strane je ćerka Ines koja je izabrala da živi daleko od kuće i od svojih ideala postavši bezosjećajni korporativni konsultant.
Maren Ade je rođena u Karlsrueu 1976. i za dva prethodna filma bila je miljenik kritike, ali i zvaničnih žirija. Za debitantski film Šuma za drveće (2003) osvojila je specijalnu nagradu žirija u Sandensu, a za film Svi drugi uz Gran pri Berlinala (2009) još i Srebrnog medvjeda za glumicu Birgit Minišmajer.
(Dubravka Lakić)
