Ekonomija: Šta nas čeka 2018. godine?

Nakon godine relativno zdravog rasta globalne privrede, ekonomisti za 2018. godinu predviđaju više-manje slične rezultate

Takve prognoze rasta, koje ne bi trebalo da budu ni previše snažne, ni previše slabe, već optimalne, piše Rojters.

Riječ je o tome da sve više-manje govori da će rast u 2018. godini biti snažniji od ovogodišnjeg. Dio toga može se pripisati činjenici da su ekonomisti uglavnom nisu bili u pravu prošle godine, podcjenjujući ovogodišnje privredne rezultate, ponajprije za evrozonu i Japan.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je za 2017. godinu, na primjer, procijenio da će globalni rast iznositi 3,4 odsto, pri čemu su najrazvijenije privrede svijeta trebale da porastu u prosjeku 1,8 odsto. Sada očekuje da će globalni rast dosegnuti 3,6 odsto u ovoj godini, a onaj u razvijenim privredama 2,2 odsto.

Za evrozonu su procjenjivali rast od 1,5 odsto u ovoj godini, a za Japan od 0,6 odsto. Sada procjenjuju da će rast biti 2,1 odsto u evrozoni, a 1,5 odsto u Japanu.

U evrozoni se procjenjuje da će rast biti 2.1 odsto, a u Japanu 1.5 odsto

Takva kretanja podstaknula su optimizam među nekim ekonomistima. U Nomuri su ekonomisti među optimističnijima: Globalni rast ima daleko više samo-jačajućih karakteristika sada nego u bilo kom trenutku u proteklih 20 do 30 godina.

Postoji čitav niz potencijalnih i političkih i privrednih rizika za status kvo. Uzmimo u obzir samo njih tri: centralne banke, trgovinu i mehure.

U prvom slučaju postoji opasnost da će biti greški na planu politika, što bi pogodilo dužnike. Drugi se odnosi na ponovni američki protekcionizam, ili ljutnju na kineski izvoz, što bi podstaklo kaznene mjere, trgovinske barijere koje guše rast. Treći slučaj govori o neočekivanim tržišnim gubicima koji bi pritisnuli potrošnju i potražnju.

Dio globalnog privrednog uspjeha u 2017. pripisuje se kombinaciji izuzetno popustljive monetarne politike i kompetentnog upravljanja centralnih banaka nastojanjima da odvikavaju svijet od takvih poklona. U 2018. Fed se sprema za još tri povećanja kamatnih stopa, Evropska centralna banka (ECB) će postepeno početi da smanjuje kupovinu obveznica, a Kina će podići kamatne stope.

Sve to pomno su osmislili političari, međutim greške se mogu dogoditi pa i najmanja, značajnija promjena brzine može dovesti do oštrog smanjenja potrošnje kako građana tako i kompanija.