To što nemate društvene mreže ne garantuje bezbjednost ni privatnost

Privatnost na društvenim mrežama više ništa ne može da nam garantuje, jer kako kažu švajcarski naučnici, podaci o osobi mogu da se dobiju i kroz analizu poruka njenog okruženja

Odbijanje da se registrujete na društvenim mrežama ne znači da vam je privatnost 100 odsto zaštićena. Studija Davida Garsije iz švajcarskog Federalnog instituta za tehnologiju u Cirihu pokazuje da društvene mreže imaju algoritme koji mogu da otkriju informacije i o ljudima koji ih ne koriste i to pomoću podataka iz njihovog neposrednog okruženja. Na primjer, društvena mreža ima pristup listi kontakata svojih korisnika na kojoj se, u najvećem broju slučajeva, nalaze i ljudi koji nisu registrovani na njoj.

Taj fenomen je dobio ime „profil u sijenci“. Dakle, vi nemate konvencionalni, već uslovni profil na društvenim mrežama, čak i ako se na njima nikada niste registrovali ili čak i ako jeste, ali niste dali saglasnost za korišćenje vaših podataka.

S obzirom na to da je kompanijama vlasnicama društvenih mreža najčešće neugodno da priznaju postojanje tog fenomena, David Garsija je za dokazivanje njegovog postojanja koristio metod koji je nazvao internet-arheologija. Metod podrazumijeva ispitivanje „koraka“ sajtova koji više ne postoje. U ovom slučaju, istraživači su ispitivali rad društvene mreže Frendster koja je prestala da postoji. Zadatak istraživanja je bio da se dokaže kako su i koliko informacije o njenim korisnicima pogodne i korisne za dobijanje podataka o ljudima koji na toj društvenoj mreži nikada nisu imali profil niti su se na njoj registrovali.

U studiji su se posmatrala dva faktora, seksualna orijentacija i odnos prema ljudima koji nisu registrovani na sajtu, ali se nalaze u spisku kontakata njegovih korisnika. Došlo se do zaključka da je putem računara, tableta, android telefona korisnika mreže Frendster upravo moguće doći do takvih podataka o ljudima iz njihove kontakt liste, iako oni nemaju registrovane profile. Učestalost predviđanja oba faktora bila je statistički veoma značajna, na šta su ukazala i tri testa koja su koristila drugačije statističke metode i dala gotovo identične rezultate.

Autori studije ističu da, s obzirom na rezultate istraživanja, problem zaštite privatnih podataka na internetu prevazilazi mogućnosti pojedinca i može se riješiti jedino na nivou društva ili države u cjelini.

Članak o rezultatima tih istraživanja objavljen je u naučnom časopisu „Sajens advensis“.

Međutim, društvene mreže imaju i svoju pozitivnu stranu. Nedavno su naučnici iz SAD i Njemačke, koristeći Fejsbuk kao primjer, došli do sledećeg zaključka: što se više ljudi služi društvenim mrežama, to je nivo korupcije niži.