Carinska unija, kao rješenje za zapadni Balkan

Sporazum o carinskoj uniji između država regiona imao bi nesumnjivo veliki značaj, veće investicije i veću zaposlenost, tvrdi  potpredsjednik vlade Srbije i ministar trgovine Rasim Ljajić

Uz uvažavanje profesionalnih kriterijuma, carinska unija bi omogućila da poslovni ljudi rade u bilo kojoj zemlji regiona bez problema koje sada imaju. Ministar Ljajić kaže da bi to apsolutno značilo povećanje investicija koje povlače i zaposlenost, jer bi došlo do povećane mobilnosti radne snage.

– Za velike kompanije mi smo pojedinačno isuviše mala tržišta. Oni će radije doći na tržište sa 20 miliona ljudi, prije nego na tržište od četiri, pet ili šest miliona.

U prilog zajedničkog tržišta zemalja regiona, Ljajić podastire iskustvo Srbija sa sporazumom CEFTA od prije deset godina.

– I, ako pogledate rezultate, to više nije stvar ni utiska ni percepcije. Izvoz je povećan 75 posto unutar zemalja članica CEFTA otkada je taj sporazum stupio na snagu. Vrijednost izvoza zemalja članica CEFTA je takođe značajno povećana prema trećim tržištima. Mi smo imali suficit prije deset godina od 1,1 milijardu dolara u trgovini sa zemljama CEFTA sporazuma. Prošle godine naš suficit je bio 2,1 milijarda dolara, što je za milijardu ili duplo više. Svaka od tih zemalja vidjela je benefit od sporazuma o slobodnoj trgovini. Ukoliko imate najveću trgovinu, logično je da imate i najveću korist.

Ulaskom u carinsku uniju BiH bi izvozila 33 posto više nego sada

Srbija, kaže, nije u potpunosti iskoristila svoje potencijale a želja je da još više olakša trgovinu i promet i ljudi i robe i kapitala.

– Recimo, Albanija izvozi 40 odsto manje od svojih potencijala u EU. BiH i Makedonija izvoze 33 odsto manje od onoga što bi realno mogli. Srbija i CG izvozi 27 odsto manje od onoga što bi smo mogli.

Upravo zato je premijer Vučić izašao s ovom idejom da u potpunosti otvori tržiste i stvori zajedničko tržište među svim ovim zemljama.

Upitan dokle se stiglo sa projektom autoputa koji bi povezivao Požegu sa Višegradom, a potom Sarajevom i dalje, Ljajić kaže da se o tom projektu razgovara duže od godinu dana.

– Turska je izrazila spremnost da učestvuje u kofinansiranju tog projekta, tj. finansiranje glavnog, generalnog projekta, pa da zajedno tražimo dalje investicije. Najpogodnija dionica, ruta, bila bi od Požege do Višegrada, pošto ćemo dionicu do Požege izgraditi našim sredstvima na Koridoru 11. Preostaje taj dio od 60 kilometara do Višegrada. Sa druge strane, u BiH nažalost još nema saglasnosti da li će taj autoput, zapravo bh. dionica, ići od Sarajeva preko Goražda do Višegrada. Pojavio se prijedlog da ide preko Tuzle. Mi čekamo odluku sarajevskih institucija, Srbija je spremna da uđe u taj projekat.

Inače, na sastanku premijera Zapadnog Balkana, koji se održavaju u okviru Berlinskog procesa, spomenuto je 13 projekata čija je ukupna vrijednost oko 825 miliona eura. Ali je, Evropska unija na potezu.

– Oni su napravili ogromne greške. Ovaj zamor o proširenju je svakako uticao da padne podrška u pojedinim zemljama prema EU integracijama, što je jako loše. Evropa ne bi smjela da napravi drugu grešku, da sad krenemo u seriju ovakvih samita, koji ne donose konkretnu korist ili da ljudi ne mogu da vide ili osjete tu korist – precizan je Ljajić.