Njemačka i ostali odriješili kese: milijarde kredita. Recesija?!

Izuzetna vremena zahtijevaju izuzetne mjere. Zbog pandemije korona-virusa SAD, EU i Njemačka su odobrile milijarde eura i dolara kredita i pomoći. Da li su to pokušaji da se spriječi recesija ili se svijet već u njoj nalazi?

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je još 2. marta epidemiju korona-virusa Covid 19, koja je u međuvremenu postala pandemija, opisala kao najveću prijetnju globalnoj ekonomiji od finansijske krize 2008.

TEORIJA
Pod naslovom – Ekonomisti diskutuju o novcu iz helikoptera – tagesschau.de, onlajn portal prvog programa Njemačke televizije u četvrtak 12. marta 2020. piše: Prošle sedmice (2. marta) Američka centralna banka je iznenada drastično smanjila kamate – prvi put nakon finansijske krize 2008. Ali uticaj tog poteza čuvene Fed banke trajao je – nekoliko minuta.

To što je uradila Američka centralna banka je inače politika koju Evropska centralna banka vodi posljednjih godina. Čak i mnogo drastičnije. U istom članku, potom piše: Prema riječima vodećih ekonomista, njemačka ekonomija će u prvoj polovini godine vjerovatno kliznuti u recesiju. Dakle, da li je došlo vrijeme za drastičnije mjere?

I zaista, u fijoci centralnih bankara već decenijama netaknut stoji prijedlog nobelovca Miltona Fridmana (1912-2006): takozvani novac iz helikoptera. Fridman je tako nazvao novac koji centralna banka neke zemlje stvara – ni iz čega i potom ga daje građanima – tako da pada po ljudima kao da ga neko baca iz helikoptera. Mi ćemo tu ideju u nastavku nazvati – kiša para. A u članku dalje piše: Danas, za mnoge ekonomiste, ta Fridmanova ideja više nije samo luda ideja. Koncept kiše para mogao bi postati društveno prihvatljiv, smatra ekonomista i bivši rektor univerziteta Dojče Bundesbanke Ditrih Šonvic. Mario Dragi, bivši šef Evropske centralne banke za tu ideju je rekao da je veoma zanimljiva.
Razlog iznenadnog interesovanja za Fridmanov koncept je očigledan: monetarna politika je iscrpila gotovo sve svoje mogućnosti.
– Devedesetih godina, tadašnji šef Američke centralne banke, Ben Bernanke, napravio je za Centralnu banku Japana listu mjera koje bi mogle da se preduzmu za jačanje ekonomije. Centralne banke svijeta su od finansijske krize 2008. u potpunosti odradile tu listu – osim posljednje tačke: kiše para – rekao je analitičar Commerzbanke Ulrih Lojhtman.

1.000 eura za svakog građanina?
Kiša para tako postaje posljednje sredstvo centralnih banaka. Ekonomisti Dojče banke su 2016. došli do zaključka da kiša para može biti značajno efikasnija od tradicionalnih sredstava monetarne i fiskalne politike. Naravno, ne radi se o bacanju novca iz helikoptera na građane. Umjesto toga, Evropska centralna banka bi mogla da uknjiži novac direktno na račune građana da bi povećala potražnju i inflaciju.
Danijel Koen, šef ekonomskog odjeljenja École normale supérieure u Parizu, još je u jesen 2019. predložio da ECB svakom građaninu u Evrozoni za Božić isplati ili uplati 1.000 eura.

Najveća opasnost: navikavanje
Kritičari se, međutim, plaše da bi efekat mogao brzo da se izgubi. Mnogi građani bi mogli doći u iskušenje da taj dodatni novac – uštede – umjesto da ga ulože u potrošnju i na taj način podstaknu ekonomiju.
Stručnjak za devizne razmjene Commerzbanke Ulrih Lojhtmann vidi još jednu opasnost:
– Države bi mogle brzo da se naviknu da im novac pada s neba – i onda u svakoj novoj krizi zakukaju centralnim bankama. Stoga Lojhtman smatra da bi to bio vrlo odvažan eksperiment s nepredvidivim posljedicama.

Izuzetna vremena ponekad zahtevaju izuzetne mere. Ključno pitanje je: da li je očaj centralnih bankara dovoljno veliki da iz bunkera izvuku najekstremnije oružje monetarne politike? Tako se završava članak objavljen u četvratk, 12. marta. A onda je došao petak ,13. mart. 2020. godine.

PRAKSA
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen za Prvi program njemačke televizije izjavila je da se Evropa nalazi u možda najvećoj ekonomskoj krizi u svojoj istoriji.
– Nalazimo se usred jedne od najtežih, ako ne i u najtežoj ekonomskoj krizi koju smo ikada doživjeli. Trenutno je važno da se ova ekonomska kriza preživi i da se Evropa ne uruši.

Evropska unija je prethodno odobrila 37 milijardi eura za podršku sektorima privrede pogođenim pandemijom korona-virusa. Predsjednica Evropske komisije je saopštavajući tu odluku u Brisleu rekla da će vlade članica EU moći da odstupe od važećih ograničenja ekonomsko-monetarne unije i prekorače dozvoljene budžetske rashode za subvencije.

Njemačka – neograničeni krediti
Savezna vlada Njemačke najavila da će se boriti protiv ekonomskih posljedica krize svim čime raspolaže. A novca ima dovoljno – rečeno je. Ministri finansija i privrede Olaf Šolc i Peter Altmajer juče su saopštili da Njemačka daje neograničene kredite pod povoljnim uslovima i dugoročno za sve oblasti privrede i društva koji su pogođeni ovom krizom. To je bilo tako neobično, da su novinari morali da pitaju da li ipak postoji neko ograničnje. Ne postoji.
S obzirom na ovu jedinstvenu krizu, sindikati i poslodavci u Njemačkoj pokazali su do sada neviđeno jedinstvo. Na sastanku kod kancelrake Merkel čulo se mnogo pohvala za paket mjera savezne vlade.

Bundestag je brzo donio odluku o lakšem pristupu fondovima za isplaćivanje radnika koji moraju na prinudni odmor i slično. To je mjera protiv otpuštanja u vremenima kada firme ne zarađuju dovoljno. Takođe je odobrena neograničena kreditna podršku firmama i mogućnost odlaganja plaćanja poreza kako bi firme ostale likvidne. Sindikat Verdi zatražio je potrošačke čekove za građane. Na taj način bi trebalo oživjeti ekonomiju čim se smanji širenje virusa.

Frank Verneke, predsjednik ovog sindikata zaposlenih u uslužnim djelatnostima i javnim službama rekao je: Moramo potrošiti mnogo novca, u suprotnom nam prijeti ekonomski pad.

Primjer ovakve kampanje – novac građanima da ga troše – viđen je u Hong Kongu. Tamo su dijeljeni čekovi u vrijednosti od 1.500 dolara po glavi stanovnika. (DW)