Zašto Zapad strahuje od digitalnog juana?

Posebno se to odnosi na rudarenje kriptovaluta, ali i transakcije, posebno kad se radi o bitkoinu.

Razlozi za to su mnogostruki, ali najvažniji je to što kineska vlada želi snažno da afirmiše projekat digitalnog juana. Čini se da upravo taj projekat izaziva strah na Zapadu.

Za “Financial times” (FT) Džeremi Fleming, šef britanske nadzorne agencije GCHQ, je rekao da digitalne valute nude veliku priliku za demokratizaciju platnih sistema, ali razvoj ove nove tehnologije takođe predstavlja prijetnju.

“Ako se radi pogrešno, neprijateljskim nacijama daje mogućnost da nadziru transakcije”, rekao je Fleming i dodao:

“Ona im daje moć da mogu da kontrolišu šta se radi s tim digitalnim valutama.”

Prije objave nove kibernetičke strategije, šef špijunske službe razgovarao je s “Financial timesom” iz londonskog sjedišta Nacionalnog centra za kibernetičku bezbjednost, odbrambenog ogranka GCHQ-a.

Planiran kasnije ovog mjeseca, ovaj dokument će poslužiti kao nacrt za suzbijanje digitalnih pijetnji kako se rat sve više širi u sajber prostor. S prislušnim stanicama u Velikoj Britaniji i inostranstvu, agencija sarađuje sa svojim poznatim sestrinskim službama MI5 i MI6 kako bi se specijalizovala za domaće i međunarodne obavještajne službe.

Međutim, GCHQ-ova digitalna stručnost vrlo je tražena, a Fleming je naziva povećanjem tehnološke izvrsnosti u društvu. Fleming poručuje da je Kina trenutno najveći strateški problem s kojim se Britanija suočava, šireći špijunažu i tražeći kontrolu nad svojom digitalnom infrastrukturom.

“Kina je preuzela inicijativu. Puno investiraju, i otvoreno i tajno. To je zato što nova pravila počinju stvarno da utiču na njihov rad u tehnološkom i digitalnom kontekstu”, objasnio je Fleming.

“Moramo razumjeti kakva je naša reakcija na sve to”, kaže Fleming.

Prije Britanaca, i Sjedinjene Američke Države i Evropska unija izrazile su duboku zabrinutost u vezi s digitalnim juanom.

Digitalni juan zapravo je državna digitalna valuta CBDC vezana u odnosu 1:1 s klasičnom kineskom valutom. Svaka fizička novčanica koju je kreirala centralna banka ima jedinstveni identifikator te svaki izdati digitalni juan token ima isti. Za razliku od kriptovaluta, CBDC se obično ne temelji na decentralizovanom blokčejnu, jer centralne banke time nastoje da zadrže jasnu vlast nad monetarnom politikom.

Pokrenut u oktobru 2020. godine, Narodna banka Kine (PBoC) emitiovala je milione digitalnih juana građanima u sklopu nastojanja testiranja tehnologije. Proces još traje. Kineski građani već mogu da troše digitalni juan u sve većem broju trgovina širom zemlje. Zapravo, prema podacima s početka novembra, digitalni juan dosad je korišten u više od 100 miliona transakcija, dostigavši ukupnu vrijednost od 9,7 milijardi dolara.

Pravi test digitalnog juana biće Zimske olimpijske igre u Pekingu 2022. Uvođenje će takođe uključivati strane posjetioce.

Jao Kujan, bivši direktor Instituta za digitalne valute u Narodnoj banci Kine, rekao je u maju da namjera nije promatrati sve transakcije u stvarnom vremenu.

Međutim, kineska vlada postavila je milione kamera za prepoznavanje lica širom zemlje kako bi pratila svoje građane, pa čak i kažnjavala manja kaznena djela poput nezakonitog prelaženja ulice. Digitalni juan mogao bi se glatko uklopiti u tu nadzornu infrastrukturu, i to je ono što izaziva strahove. U svakom slučaju, Kina je od svih vodećih ekonomija u razvoju digitalne valute najdalje otišla. I to je jedan od razloga povećane zabrinutosti koja dolazi sa Zapada.