Rast francuske privrede, ali raste i deficit

Francuska privreda će zabilježiti nešto veći rast nego što se očekivalo u naredne dvije godine, zaključno sa 2019., zahvaljujući jačanju međunarodne trgovine

Međutim, oni su u opasnosti da prekrši obaveze u pogledu visine budžetskog deficita, saopštila je francuska centralna banka.

U izvještaju o privrednim izgledima, koji objavljuje dva puta godišnje, Banka Francuske je navela da je podigla prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2018. i 2019. godinu sa 1,4 odsto na 1,6 procenata, prenosi agencija Rojters.

Nova projekcija je veća od predviđanja objavljenih u decembru, kada je za ovu godinu prognozirana privredna ekspanzija od 1,3 odsto, za narednu od 1,4 posto a za 2019. godinu od 1,5 procenata.

Međutim, neočekivani pad industrijske proizvodnje od 0,5 odsto u aprilu znak je da privredni oporavak ostaje krhak, pokazuju danas objavljeni podaci, konstatuje britanska agencija.

Mada će poboljšanje međunarodne trgovine pomoći podsticanju privredne aktivnosti, privatna potrošnja će pružiti manju podršku nego poslednjih godina pošto povećanje plata kaska za rastom inflacije, ocjenjuju iz centralne banke Francuske.

Nakon što je inflacija prošle godine iznosila samo 0,3 odsto usled niskih cijena energije, banka procenjuje da će potrošačke cene ove i naredne godine porasti za po 1,2 posto, odnosno za 1,4 procenta 2019. godine.

Dok je procjena za 2017. godinu ostala nepromijenjena u odnosu na decembarsku, prognoze za 2018. i 2019. godinu su blago smanjene zbog očekivanih slabijih cijena nafte.

Banka Francuske takođe predviđa da će budžetski deficit ove godine iznositi 3,1 odsto BDP-a, što je iznad očekivanja prethodne socijalističke vlade od 2,8 procenata.

To bi značilo da Francuska ponovno neće ispoštovati zahtjev Evropske unije o limitiranju deficita na tri odsto BDP, iako je vlada bivšeg predsjednika Fransoa Olanda obećala da će ove godine ispoštovati taj standard prvi put u deset godina, dodaje Rojters.

Iako je nova centristička vlada saopštila da će se držati tog obećanja, ministar zadužen za budžet Žeral Darmanen izjavio je za list Mond da je smanjenje deficita na 2,8 odsto sa prošlogodišnjih 3,4 procenta „previše optimistično“.