DENIS STEVANOVIĆ: Fond je partner građanima, privredi i lokalnim zajednicama

Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Srpske širi podršku građanima, privredi i lokalnim zajednicama. Cilj je da ulaganja u energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine donesu konkretne i mjerljive rezultate. Poseban fokus je na smanjenju troškova energije, unapređenju upravljanja otpadom i otvaranju novih mogućnosti za finansiranje projekata

razgovarala SVJETLANA IVANOVIĆ      foto Aleksandar ARSENOVIĆ

Više od godinu dana na čelu Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Srpske, direktor Denis Stevanović rad institucije vidi prije svega kroz rezultate koji su vidljivi na terenu i koji donose konkretnu korist građanima. U tom periodu nastavljen je niz projekata iz oblasti energetske efikasnosti i zaštite životne sredine, uz sve veći fokus na direktnu podršku građanima, lokalnim zajednicama i privredi. Stevanović o dosadašnjim rezultatima, podršci domaćinstvima, energetskim obnovama javnih objekata, upravljanju otpadom, zelenoj tranziciji i planovima Fonda u narednom periodu govori ambiciozno i realno.

– Kada sam preuzeo funkciju direktora, bio sam svjestan da Fond ima veliki potencijal, ali i veliku odgovornost. Od početka mi je bilo važno da budemo institucija čiji se rad vidi na terenu i čiji se rezultati mogu izmjeriti. Zato bih kao najvažnije izdvojio kontinuitet podrške lokalnim zajednicama, komunalnim preduzećima, privredi i javnim institucijama, dok u narednom periodu planiramo raditi na razvoju i otvaranju novih programa. Posebno mi je važno što projekte posmatramo kroz prizmu konkretnog efekta – koliko smo energije uštedjeli, koliko smo doprinijeli pravilnijem upravljanju otpadom, koliko smo smanjili troškove i koliko smo unaprijedili uslove života. Fond mora biti partner onima koji imaju kvalitetnu ideju i spremni su da je pretvore u konkretan projekat.

Često govorite o tome da sredstva Fonda moraju imati mjerljiv efekat. Kako građanin može da prepozna taj efekat?

– Najjednostavnije rečeno, kroz promjenu koju može da vidi i osjeti. Ako obnovimo školu, efekat nije samo nova fasada. To znači manje energije za grijanje i hlađenje, bolje uslove za učenike i nastavnike i dugoročno manje troškove. Ako podržimo komunalno preduzeće u nabavci opreme za prikupljanje otpada, rezultat je čistija lokalna zajednica i efikasniji sistem. Zato želimo da svaki projekat posmatramo ne samo kroz iznos sredstava koji je Fond uložio, već prije svega kroz rezultat koji je tim sredstvima postignut i korist koju od toga imaju građani.

Upravo je energetska obnova javnih objekata i škola jedan od značajnih pravaca djelovanja Fonda. Nedavno su potpisani ugovori za energetsku sanaciju pet školskih objekata, vrijednosti oko šest miliona eura. Šta će konkretno građani dobiti realizacijom ovog projekta?

– Riječ je o veoma značajnom projektu koji pokazuje koliko je važno povezati domaće institucije sa međunarodnim finansijskim mehanizmima. Na nivou projekta obezbijeđeno je oko šest miliona eura kroz kreditnu liniju Evropske investicione banke u iznosu od 4,5 miliona eura i 1,5 miliona eura grant sredstava. Međutim, najvažnije je ono što ostaje nakon realizacije projekta. Građani će dobiti energetski efikasnije i kvalitetnije javne objekte, manje troškove za energiju, bolje uslove za učenike i zaposlene, ali i dugoročnu uštedu za javni sektor. To je upravo model koji želimo da razvijamo – da sredstva koja ulažemo ne predstavljaju samo trošak, već da kroz kvalitetne investicije stvaraju dugoročnu vrijednost i donose konkretnu korist građanima.

Fond je učestvovao i u projektu „Povećanje ulaganja u javne objekte sa niskom emisijom ugljenika“, u okviru kojeg su mjere energetske efikasnosti sprovedene u 21 javnoj instituciji. Šta je ovaj projekat pokazao?

– Pokazao je da se kroz dobro osmišljene investicije mogu istovremeno unaprijediti javni objekti, smanjiti potrošnja i troškovi energije i poboljšati uslovi za zaposlene i korisnike. U 21 instituciji sprovedene su konkretne mjere, uz podršku Green Climate Fund-a i UNDP-a. To iskustvo nam je veoma značajno i želimo ga koristiti kao osnovu za traženje novih mogućnosti za ulaganja u energetsku efikasnost. To nije samo ekološka tema – to je istovremeno i ekonomska i razvojna tema.

Kada govorimo o energetskoj efikasnosti, javnost najviše zanima jedno – kada će građani moći direktno da dobiju podršku Fonda?

– Građani tu mogućnost imaju već sada. Fond je objavio Javni konkurs za dodjelu bespovratnih sredstava za sprovođenje mjera energetske efikasnosti u stambenim objektima za 2026. godinu i time smo konkretnu finansijsku podršku otvorili prema fizičkim licima. Za ovu namjenu obezbijeđeno je ukupno 4,6 miliona KM bespovratnih sredstava, a građani mogu ostvariti podršku do 50 odsto opravdanih troškova investicije, odnosno najviše do 5.000 KM po prijavi. Sredstva su namijenjena konkretnim mjerama, poput zamjene vanjske stolarije, termoizolacije, unapređenja sistema grijanja i hlađenja, nabavke toplotnih pumpi, kotlova na pelet, kao i izgradnje fotonaponskih elektrana za sopstvenu potrošnju. Važno nam je da podrška bude direktno dostupna građanima i da kroz ovakva ulaganja ostvarimo ono što je suština energetske efikasnosti – manju potrošnju energije, niže troškove i kvalitetnije uslove stanovanja.

Znači li to da se građani mogu prijavljivati i šta biste im poručili?

– Mgu se prijaviti fizička lica koja ispunjavaju propisane uslove, a poziv se odnosi na stambene jedinice na teritoriji RS. Sredstva se raspoređuju po regijama, na banjalučku, bijeljinsku, dobojsku, sarajevsku i trebinjsku kako bi podrška bila što ravnomjernije dostupna. Ovogodišnji javni poziv je zatvoren, pristigla je čak 3.621 prijava, a rezultati će biti objavljeni u roku od 60 dana. Ovo je konkretna mogućnost da građani uz podršku Fonda sa 5.000 KM, unaprijede svoje domove, smanje potrošnju energije i dugoročno smanje troškove. Obzirom na veliki broj prijava, iskustva iz ovogodišnjeg poziva uzećemo u obzir za naredne godine, jer Fond planira da ovakvi javni pozivi postanu redovna praksa za podršku domaćinstvima.

Druga velika tema je upravljanje otpadom. Da li je upravo tu najveći prostor za napredak?

– Upravljanje otpadom je jedan od najvećih izazova, ne samo kod nas nego i u cijelom regionu. Moramo preći sa pristupa „otpad je problem“ na pristup „otpad je resurs kojim se mora odgovorno upravljati“. To znači više selektivnog prikupljanja, više reciklaže, bolju infrastrukturu, odgovornije ponašanje građana i efikasniji rad komunalnih preduzeća. Fond podržava konkretne projekte na tom planu, gdje smo ove godine sufinansirali više projekata unapređenja sistema prikupljanja i odlaganja otpada. Takvi projekti možda na prvi pogled nisu spektakularni, ali upravo oni mijenjaju svakodnevni život građana.

Da li je problem što se previše govori o reciklaži, a premalo o infrastrukturi koja treba da omogući građanima da recikliraju?

– Slažem se da bez odgovarajuće infrastrukture ne možemo očekivati ozbiljne rezultate. Ne možemo od građanina tražiti da odvaja otpad ako mu ne ponudimo sistem koji to omogućava. Zato je uloga lokalnih zajednica i komunalnih preduzeća ogromna. Fond želi da bude partner u izgradnji tog sistema – od nabavke opreme i vozila do planiranja i razvoja potrebnih kapaciteta. Ali paralelno sa infrastrukturom moramo raditi i na edukaciji. Sistem može biti dobro postavljen, ali bez odgovornog odnosa građana neće dati puni rezultat.

Jedna od aktuelnih tema jeste i budućnost sistema upravljanja posebnim kategorijama otpada. Postoje različita mišljenja o predloženim zakonskim izmjenama. Kakav je stav Fonda?

– Naš stav je prije svega stručan i zasnovan na potrebi da sistem bude funkcionalan, održiv i transparentan. Fond je dao primjedbe na predložene izmjene jer smatramo da se ovako važnim pitanjima mora pristupiti pažljivo i nakon kvalitetne stručne rasprave. Posebne kategorije otpada zahtijevaju sistem koji će garantovati da se naknade koriste za ono za šta su i namijenjene – odnosno za pravilno upravljanje otpadom i zaštitu životne sredine. Na kraju, građane i privredu ne zanima koja institucija formalno upravlja sistemom, već da li sistem funkcioniše i da li se sredstva vraćaju kroz konkretne rezultate u zaštiti životne sredine.

Da li promjene sistema mogu uticati na sredstva koja se danas vraćaju kroz projekte zaštite životne sredine?

– Upravo zato smatram da o ovoj temi treba razgovarati otvoreno i argumentovano. Fond je institucija koja prikupljena sredstva treba da vraća u sistem kroz projekte zaštite životne sredine i energetske efikasnosti. Svaka promjena sistema mora jasno pokazati šta građani i Republika Srpska dobijaju. Ako mijenjamo model, moramo biti sigurni da ćemo dobiti efikasniji i transparentniji sistem, a ne samo drugačiju raspodjelu nadležnosti.

U posljednje vrijeme mnogo se govori i o zelenoj tranziciji. Šta ona konkretno znači za RS?

– Zelena tranzicija ne smije biti samo fraza. Ona mora značiti konkretnu promjenu u načinu na koji proizvodimo i trošimo energiju, upravljamo otpadom i koristimo prirodne resurse. Za Republiku Srpsku to znači da moramo istovremeno čuvati životnu sredinu, jačati energetsku sigurnost i voditi računa o ekonomskim mogućnostima građana i privrede. Ne možemo kopirati tuđa rješenja. Moramo ih prilagoditi našim uslovima.

Da li je energetska tranzicija za građane više trošak ili prilika?

– Ako joj pristupimo pogrešno, može biti trošak. Ako je dobro planiramo, može biti velika razvojna prilika. Energetska efikasnost je najbolji primjer. Kada građanin izoluje kuću ili unaprijedi sistem grijanja, on to ne radi samo zbog ekologije. On smanjuje svoje račune. Kada škola smanji potrošnju energije, novac koji se ranije trošio na energiju može se usmjeriti na druge potrebe. Zato insistiramo da energetska tranzicija mora imati ekonomsku logiku i konkretan benefit za građane.

Kakvu ulogu u tome može imati privreda?

– Ogromnu. Privreda je jedan od ključnih nosilaca energetske tranzicije. Zato smo kroz javne konkurse podržavali mikro, mala i srednja preduzeća koja ulažu u energetsku efikasnost. Takva ulaganja mogu značiti bolju konkurentnost, manje troškove poslovanja i manju potrošnju energije. Na posljednjem javnom konkursu značajna sredstva bila su usmjerena prema ovom sektoru. Želimo da privreda Fond ne doživljava kao instituciju kojoj se predaje dokumentacija, nego kao partnera za razvoj.

Šta je najveća prepreka bržem napretku – novac, administracija, nedostatak projekata ili svijest ljudi?

– Nije samo jedna stvar. Problem je kombinacija više faktora. Novac jeste važan, ali često imamo situaciju da postoje sredstva, a nema dovoljno kvalitetno pripremljenih projekata. Zato je važno jačati kapacitete lokalnih zajednica i javnih institucija. S druge strane, moramo mijenjati i svijest. Zaštita životne sredine nije posao samo jedne institucije. To je odgovornost svih – institucija, privrede, lokalnih zajednica i građana.

Koliko je teško lokalnim zajednicama objasniti da energetska efikasnost i ekologija nisu luksuz, već investicija?

– Mislim da je to sve manje teško. Lokalni ljudi najbolje vide šta se dešava kada se projekat realizuje. Kada obnovite školu, građani vide razliku. Kada nabavite komunalnu opremu, vide razliku. Kada riješite problem vodosnabdijevanja ili divlje deponije, rezultat je neposredan. Naš zadatak je da lokalnim zajednicama pomognemo da kvalitetnu ideju pretvore u kvalitetan i održiv projekat.

Da li ćete ubuduće više sredstava usmjeravati prema malim opštinama, koje imaju manje administrativne i finansijske kapacitete?

– Svakako ćemo voditi računa o ravnomjernoj podršci. Veliki gradovi imaju svoje potrebe, ali male opštine često imaju probleme koji su za njih mnogo veći u odnosu na njihov budžet. Fond treba da bude dostupan svim lokalnim zajednicama. Nama nije najvažnije koliki je projekat, nego da li on rješava stvarni problem i da li je održiv.

Za kraj, šta biste poručili građanima Republike Srpske kada je riječ o zaštiti životne sredine?

– Zaštita životne sredine nije samo obaveza koju imamo kroz zakone i standarde. To je odgovornost prema nama samima i generacijama koje dolaze. Institucije imaju svoju odgovornost, ali svaki pojedinac ima mogućnost da doprinese – odgovornijim odnosom prema otpadu, racionalnijom potrošnjom energije i čuvanjem prirodnih resursa. Naš zadatak u Fondu je da tu odgovornost pretvorimo u konkretne projekte i rezultate. Ako građanin ima manji račun za energiju, ako je škola energetski efikasnija, ako je lokalna zajednica čistija i ako se otpad pravilno zbrinjava – onda građani mogu da vide šta znači rad Fonda.

BUDUĆNOST

Kako vidite Fond za pet godina?

– Da bude moderna, efikasna i prepoznatljiva institucija koja ima povjerenje građana, privrede i lokalnih zajednica. Želim da kada neko kaže – Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost, prvo pomisli na konkretan projekat koji je promijenio nešto nabolje – obnovljenu školu, čistiju lokalnu zajednicu, bolje upravljanje otpadom, manju potrošnju energije ili domaćinstvo koje je zahvaljujući podršci Fonda smanjilo svoje troškove. To je, po mom mišljenju, najbolji pokazatelj uspjeha – da se rad institucije vidi u svakodnevnom životu građana.

EFIKASNA I DOSTUPNA INSTITUCIJA

Kada biste morali izdvojiti tri stvari koje želite da Fond postigne u narednom periodu, koje bi to bile?

– Prva je još snažnija podrška energetskoj efikasnosti, uključujući direktnu podršku građanima, koju smo već konkretizovali kroz javni konkurs za 2026. godinu. Druga je nastavak podrške projektima zaštite životne sredine i unapređenje sistema upravljanja otpadom, posebno kroz saradnju sa lokalnim zajednicama i komunalnim preduzećima. Treća je stvaranje novih mogućnosti za finansiranje kvalitetnih projekata, kroz domaće i međunarodne izvore. Želimo da Fond bude efikasna i dostupna institucija koja sredstva pretvara u konkretne rezultate – manje troškove, čistiju životnu sredinu i bolje uslove života građana.