VALENTINA KECMAN: Rast je rezultat strateškog pristupa

Tokom 2025. godine realizovani su procesi koji su suštinski redefinisali Aerodrom Banjaluka. Sa rekordnih 484.000 putnika, dosegao je najviši nivo saobraćaja u svojoj istoriji. Završena je sanacija piste, preuzeta je kompletna kontradiverziona zaštita od Granične policije, uspješno završen i zahtjevan proces sertifikacije prema EASA standardima, čime je potvrđeno da aerodrom posluje u skladu sa najvišim evropskim normama sigurnosti i kvaliteta

razgovarao MARKO ŠIKULJAK      foto Aleksandar ARSENOVIĆ    

Godina iza nas za Aerodroma Banjaluka ostaće upisana kao prelomni trenutak u razvoju ove institucije u period u kojem su istovremeno vođene najzahtjevnije operativne transformacije i ostvareni istorijski rezultati. Upravljati aerodromom znači biti na čelu sistema koji funkcioniše u neprekidnom ritmu, gdje se preciznost, sigurnost i iskustvo putnika odvijaju besprijekorno, bez zastoja i bez kompromisa. U takvom okruženju nema prostora za odlaganje odluka u svaki potez mora biti promišljen, brz i dugoročno održiv.

Tokom 2025. godine realizovani su procesi koji su suštinski redefinisali Aerodrom Banjaluka,  a o kojima smo razgovarali sa Valentinom Kecman, direktoricom Aerodroma Republike Srpske. Preuzimanje kompletne kontradiverzione zaštite od Granične policije značilo je izgradnju vlastitog, potpuno autonomnog sigurnosnog sistema, jednog od najosjetljivijih segmenata svake aerodromske operacije. Paralelno s tim, uspješno je završen i zahtjevan proces sertifikacije prema EASA standardima, čime je potvrđeno da aerodrom posluje u skladu sa najvišim evropskim normama sigurnosti i kvaliteta.

Istovremeno, realizovan je i važan infrastrukturni iskorak. Završena je sanacija piste, kao ključna priprema za narednu fazu potpune rekonstrukcije betonskog dijela manevarskih površina. Ovaj zahvat nije bio samo tehnički, već strateški potez kojim se dugoročno osigurava operativna stabilnost i kapacitet za dalji rast. Uprkos kompleksnosti svih ovih procesa, ostvareni su i impresivni rezultati. Sa rekordnih 484.000 putnika, Aerodrom Banjaluka dosegao je najviši nivo saobraćaja u svojoj istoriji, dok je povratak ugašene linije Banjaluka-Tivat dodatno osnažio regionalnu povezanost i povjerenje putnika. Upravo u toj snažnoj sinergiji izazova i uspjeha leži suština ove priče, priče o transformaciji, odlučnosti i jasnoj viziji.

Godina 2025. označena je kao prelomna za Aerodrom Banjaluka. Šta je, iz vaše perspektive, bila ključna tačka transformacije?

– Ključna tačka transformacije bila je odluka da se Aerodrom Banjaluka iz sistema koji je zahtijevao ozbiljnu konsolidaciju i unapređenje podigne na nivo potpuno zaokruženog, samostalnog i strateški vođenog aerodroma. To nije bio jedan potez, već niz povezanih odluka i procesa koji su iz temelja promijenili način funkcionisanja.

Paralelno su se vodili ključni i izuzetno zahtjevni procesi kao što su sigurnosne transformacije, infrastrukturni zahvati, regulatorni zahtjevi i razvoj saobraćaja. Takav pristup dodatno je povećao kompleksnost cijelog perioda, jer nije postojao prostor za fokus na samo jedan segment. Upravo suprotno, bilo je neophodno upravljati svim tim procesima istovremeno, uz punu kontrolu i preciznost.

Osim vremena i potpune posvećenosti, ovakav iskorak bio je moguć isključivo zahvaljujući snažnom timskom radu i visokom nivou stručnosti ljudi koji nose sistem. Istovremeno, svi ovi procesi zahtijevali su i značajna finansijska sredstva, ulaganja u sigurnosne sisteme, infrastrukturu, obuku kadrova i usklađivanje sa međunarodnim standardima. Ta kombinacija paralelnog vođenja ključnih procesa, ljudskog kapitala i ozbiljnih investicija čini osnovu rezultata koje danas vidimo.

Preuzimanje kompletne kontradiverzione zaštite označilo je trenutak kada aerodrom preuzima punu odgovornost za najosjetljiviji segment svojih operacija – sigurnost, prelazeći iz modela oslanjanja na eksterne institucije u model potpune operativne samostalnosti. Paralelno s tim, završetak EASA sertifikacije potvrdio je da su svi procesi, standardi i procedure usklađeni sa najvišim evropskim normama.

Treći važan stub transformacije bila je infrastruktura. Sanacija piste nije bila samo tehnički zahvat, već strateška priprema za narednu fazu razvoja i modernizacije manevarskih površina, čime se direktno utiče na sigurnost, kapacitet i dugoročnu održivost operacija.

Ono što ovu transformaciju čini potpunom jeste činjenica da je realizovana istovremeno sa rastom i postizanjem rekordnog broja putnika te širenjem mreže linija. Upravo ta sposobnost da se u isto vrijeme mijenjate iznutra i rastete prema vani predstavlja suštinu prelomne tačke u razvoju Aerodroma Banjaluka.

Preuzimanje kompletne kontradiverzione zaštite bio je izuzetno zahtjevan proces. Koliko je taj potez promijenio način upravljanja sigurnošću na aerodromu?

– To nije bio samo operativni izazov, već suštinska promjena u načinu upravljanja sigurnošću na aerodromu. Riječ je o izuzetno važnom institucionalnom momentu u kojem je nadležnost za sigurnosne provjere spuštena sa nivoa Bosne i Hercegovine, odnosno sa Granične policije, direktno na aerodrom. Time je Aerodrom Banjaluka preuzeo punu odgovornost za jedan od najosjetljivijih segmenata svojih operacija.

Takva promjena podrazumijevala je izgradnju kompletnog sistema praktično od temelja, od selekcije i intenzivne obuke kadrova, preko nabavke savremene opreme, do uspostavljanja preciznih procedura u potpunosti usklađenih sa međunarodnim standardima. To je proces koji zahtijeva visok nivo stručnosti, disciplinu i kontinuiran nadzor, jer sigurnost ne trpi improvizaciju. Najveća promjena ogleda se u stepenu kontrole i efikasnosti. Danas se odluke donose brže, koordinacija je znatno unaprijeđena, a svi sigurnosni segmenti integrisani su unutar jedinstvenog sistema. To donosi veću operativnu fleksibilnost, ali i viši nivo odgovornosti.

Aerodrom Banjaluka danas funkcioniše kao samostalan i potpuno zaokružen sigurnosni sistem, sposoban da odgovori na najviše standarde savremenog vazduhoplovstva. Ovo nije bio samo tehnički ili organizacioni iskorak, već strateška promjena koja dugoročno definiše stabilnost, kredibilitet i autonomiju aerodroma.

Uspješno ste završili EASA sertifikaciju, standard koji podrazumijeva najviše evropske zahtjeve. Šta je ovaj proces konkretno promijenio u svakodnevnom radu aerodroma?

– EASA sertifikacija nije samo formalna potvrda usklađenosti sa propisima, već dubinska transformacija načina na koji aerodrom funkcioniše na dnevnom nivou. To je proces koji zahtijeva da svaki segment rada bude precizno definisan, dokumentovan i u potpunosti usklađen sa najvišim evropskim standardima od operacija i održavanja, do upravljanja rizicima i ljudskih resursa.

Važno je naglasiti da ovaj proces nije jednokratan. Sertifikacija se ne dobija da bi stajala na papiru, već da bi se po njoj svakodnevno postupalo te podrazumijeva kontinuirano unapređenje, redovne kontrole i stalnu spremnost na prilagođavanje. U konačnici, EASA sertifikacija je donijela veću operativnu sigurnost, efikasnost i kredibilitet, ali i jasno pozicionirala Aerodrom Banjaluka kao ozbiljnog i pouzdanog aktera u evropskom vazduhoplovnom sistemu.

Sanacija piste predstavlja važan infrastrukturni korak. Koliko su ovi radovi ključni za dugoročni razvoj?

– Sanacija piste predstavlja jedan od ključnih infrastrukturnih zahvata i temelj za sve što planiramo u narednom periodu. Pista je srce svakog aerodroma i njeno stanje direktno utiče na sigurnost, pouzdanost i kapacitet operacija. Upravo zato je ovaj projekat imao strateški značaj, jer nije riječ o izolovanom zahvatu, već o pripremi za kompletnu rekonstrukciju betonskog dijela manevarskih površina koja slijedi.

Posebnu težinu ovom projektu daje činjenica da je realizovan u jednoj od najizazovnijih godina za aerodrom, paralelno sa svim ostalim kompleksnim procesima koje smo vodili. Radovi su izvedeni bez obustave avio-saobraćaja, bez operativnih smetnji i bez negativnog uticaja na red letenja. Ovakav nivo koordinacije između operativnih timova i izvođača radova potvrđuje sposobnost sistema da istovremeno upravlja infrastrukturom i redovnim operacijama.

Važno je naglasiti da je sanacija realizovana uz snažnu podršku institucija Republike Srpske. Projekat je finansiran sredstvima Vlade Republike Srpske, u vrijednosti od milion KM, uz ključnu ulogu resornog Ministarstva saobraćaja i veza. Ta podrška bila je presudna za realizaciju ovog zahvata i potvrđuje strateško opredjeljenje da se Aerodrom Banjaluka razvija kao važna saobraćajna tačka. Ovi radovi nisu samo unaprijedili trenutno stanje, već su stvorili stabilnu osnovu za narednu fazu razvoja, čime se dugoročno osiguravaju sigurnost, kapacitet i konkurentnost aerodroma.

Rekordnih 484.000 putnika u godini punoj izazova, kako objašnjavate taj rast i šta on govori o poziciji Aerodroma Banjaluka na tržištu?

– Rekordnih 484.000 putnika u godini punoj izazova predstavlja najviši nivo saobraćaja od otvaranja Aerodroma Banjaluka i jasan je pokazatelj da se rast zasniva na realnim tržišnim osnovama. Posebno je važno naglasiti da su ovi rezultati ostvareni bez subvencionisanja avio-kompanija, što dodatno potvrđuje održivost i kredibilitet poslovnog modela.

Rast je rezultat strateškog pristupa i kontinuiranog rada na unapređenju operacija i odnosa sa partnerima. Tokom prethodne godine došlo je do značajnog povećanja kapaciteta na svim linijama koje saobraćaju sa Aerodroma Banjaluka, što jasno pokazuje povjerenje avio-kompanija ali i potrebe tržišta. Povećani kapaciteti nisu ostali neiskorišteni naprotiv, pratio ih je proporcionalno rastući broj putnika.

Ovaj rezultat govori da Aerodrom Banjaluka danas funkcioniše kao stabilan i pouzdan sistem koji generiše rast na zdravim osnovama. To više nije sporadičan ili jednokratan skok, već trend koji potvrđuje da aerodrom ima jasno definisanu poziciju i potencijal za dalji razvoj na regionalnom tržištu.

Povratak linije Banjaluka-Tivat, koja je bila ugašena 2023. godine, izazvao je veliku pažnju. Koliko je ova ruta strateški važna za aerodrom?

– Povratak linije Banjaluka-Tivat ima višestruki značaj, posebno imajući u vidu da je riječ o ruti koja je ukinuta 2023. godine i koja je u jednom trenutku bila označena kao neprofitabilna. Njeno ponovno uspostavljanje nije bilo jednostavno, zahtijevalo je niz intenzivnih pregovora, detaljnu analizu tržišta i snažnu koordinaciju sa partnerima kako bi se linija vratila na održiv način.

Za naše putnike ova linija ima izuzetan značaj. Putovanje ka crnogorskom primorju drumskim saobraćajem često je dugo, nepredvidivo i opterećeno velikim gužvama na granicama, posebno tokom ljetne sezone. U takvim uslovima, mogućnost da se do iste destinacije stigne za svega četrdesetak minuta leta predstavlja ogromnu prednost u smislu komfora, uštede vremena i ukupnog kvaliteta putovanja.

Prvi let planiran je već od 9. juna, a linija će saobraćati dva puta sedmično odnosno utorkom i petkom. Posebno je važno istaći da su cijene karata izuzetno pristupačne, a Aerodrom Banjaluka se potrudio da putnicima omogući kupovinu karata kroz različite kanale, kako bi ova linija bila dostupna što širem krugu korisnika.

Sa strateške strane, povratak ove linije pokazuje da Aerodrom Banjaluka ima kapacitet da vrati rute koje su bile ugašene i da ih ponovo učini relevantnim za tržište. To nije samo pitanje jedne destinacije, već dokaz upornosti, ozbiljnog pristupa i jasnog razumijevanja potreba putnika, što dugoročno jača poziciju aerodroma.

LIDERSTVO, VIZIJA I ODGOVORNOST OSTVARUJU CILJ

Šta smatrate najvećim ličnim izazovom u ovoj godini i trenutkom kada ste znali da je pravac koji ste postavili ispravan?

– Najveći lični izazov bio je preuzeti aerodrom u fazi tranzicije, sa jasnom obavezom da se u relativno kratkom vremenskom periodu realizuju ključni procesi koji su godinama unazad bili odgađani. To podrazumijeva ne samo donošenje odluka, već i sposobnost da se sistem pokrene, ubrza i istovremeno stabilizuje.

U takvim okolnostima izazov nije bio fokusirati se na jednu stvar, već upravljati paralelno velikim brojem kompleksnih zadataka, od sigurnosnih transformacija i regulatornih zahtjeva, do infrastrukturnih ulaganja i tržišnog razvoja. Sve to uz imperativ da svakodnevne operacije funkcionišu besprijekorno, bez zastoja i bez prostora za grešku.

Posebno zahtjevni bili su momenti u kojima se donosile odluke koje imaju dugoročne posljedice, poput preuzimanja kontradiverzione zaštite ili ulaska u procese koji zahtijevaju značajna finansijska i organizaciona ulaganja. To su situacije u kojima se istovremeno testiraju kapacitet sistema i lična odgovornost.

Trenutak kada je postalo jasno da je pravac ispravan nije bio jedan događaj – bio je to niz rezultata koji se ne mogu ignorisati. Kada procesi koji su godinama odgađani budu završeni, kada sistem funkcioniše sigurno i stabilno i u najzahtjevnijim okolnostima, i kada sve to prati istorijski rekord broja putnika tada više ne govorimo o pomaku, već o jasnoj transformaciji.

To je razlika između pokušaja i rezultata. Između upravljanja i liderstva. Najvažnija poruka ove godine je da se stvari mogu promijeniti brzo, odlučno i bez kompromisa kada postoji jasna vizija i spremnost da se preuzme odgovornost. Aerodrom Banjaluka danas nije isti sistem kao prije godinu dana. Ovo nije bila samo godina prilagođavanja, već godina u kojoj su postavljeni novi standardi i trasiran pravac daljeg razvoja Aerodroma Banjaluka kao ozbiljnog i konkurentnog regionalnog čvorišta.